Пијеро Музувијер2/10
| ←Шена девета | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена десета |
Шена једанеста→ |
ЏИВА (пјева):
У којом сам садар тузи —
проплачите, горе и лузи,
ер ти друзи вилу љубе,
дјевојчицу од Поникла.
Јаох, да ме сад когоди нађе од овијех вијоглава који ми не даду развестит ногами у дне, а вечер ме исчекивају! и кад им не може што реушкати, то ми и чине десоленције.
ТРИЈЕСКАЛО: Ево ми мога сунашца, ено ми моје данице, ево ми моје свијетле дзоре! Докле ми си се тако упутила?
ЏИВА: Тријескало, идем ријети Катарини госпара Пијера да ће сутра бити пећ, ер ме молила; ма ме страх обишо да се није гдјегоди којагод фрашкета скрила, да ми десоленцу не учине.
ТРИЈЕСКАЛО: А једа ти је когод, браче, штогоди учинио тер се тако страшиш?
ЏИВА: Јаох, биједан, дали не? Ономадне једва сам се измакла из рука њекијем двима дјаволима младијем. Јаох, Тријеско, ја ли бих тебе промијенила при онакијем халам?
ТРИЈЕСКАЛО: Молим ти се! ја се у те уздам, ер ми си вазда вјерна била; немој ме којегод зле немоћи добавит! И веће га не могу с тобом стати: госпар ми је и досле вечеро; отићу му однијет ове свјећице за по вечере.
ЏИВА: Пођи у добар час и гувернај се [равнај се], а ја ћу отити зват Катарину. — Катарина, Катарина огухла!
КАТАРИНА: Што зовеш, Џиве?
ЏИВА: Ето се Луција наканила сутра пећат; зато, бивши замијесила квас, дошла сам те авизат за љубав, да умијесиш.
КАТАРИНА: Ма нећу до прид свита мијесит.
ЏИВА: Узми твоју комодитат како ти драго, а ти ћеш у другу пећ упећати, и гувернај се.
Референце
уреди
