Пипери
0001 Бијела је дозивала вила
0002 од Журима са сред Лукавицах
0003 по имену Љуцу Мушовића:
0004 "Зло ти јутро пандуроват било!
0005 Ал’ не видиш, очи ти испале,
0006 ђе се на те силна војска дигла,
0007 силна војска све седмеро Брдах,
0008 а пред војском три добра јунака,
0009 и сва три су од љутих Пиперах:
0010 једно ти је Шушовић-Павуне,
0011 а друго је Станков Радоване,
0012 а треће је Савић Радојевић;
0013 удариће у долу Штирноме,
0014 узеће ти оногошке овце."
0015 Силно Туре вили одговара:
0016 "Не страш’ мене, од планине вило!
0017 Неће они на ме ударити
0018 док су мени стотину пандурах,
0019 и чобанах триста код овацах,
0020 а торинам’ ни броја се не зна."
0021 У ријечи коју имадоше,
0022 удри Савић на торине турске
0023 и рашћера буле и ђевојке,
0024 пак одјави свеколико благо.
0025 А да ти се нагледати, побре,
0026 како турске босе буле скачу
0027 и с ногух им папуче оскачу,
0028 а за гору гаће закучују,
0029 а пиперска ђеца прискачују,
0030 тер им з грла скидају ђердане,
0031 а са руках бурме и прстене.
0032 Ту одгнаше шест стотин’ овацах,
0033 но удари јунак на јунака,
0034 ударио Станков Радоване,
0035 на Мушовић буљубашу турску,
0036 посјече му четрнаест главах,
0037 пак Пауна и овце сустиже,
0038 до уз Лолу високу планину,
0039 и дођоше здраво у Пипере,
0040 но и шићар чудан догонише,
0041 па свим тријем старјешинство дају,
0042 главе турске носе на Цетиње
0043 преко Брдах и Горице Црне,
0044 на Цетиње у Петра владике.
0045 Дивно их је владика причека,
0046 још их више грли и целива,
0047 дарова им шарене барјаке,
0048 те весело дома се вратише.
0049 То је лика што јуначка дика!
