Пивљанин Бајо и Ферат капетан

* * *


Пивљанин Бајо и Ферат капетан

Чета се мала подизала
Од Приморја мјеста питомога,
Чета мала тридест и пет другах,
Пред четом је Бајо Пивљанине,
А за Бајом Јанко Бањанине.
Ходе чета ломном Гором Црном,
Докле дође Голији планини,
У Голију чета починула.
Но да рече Пивљанине Бајо:
"Сјед’те, браћо, под јелу зелену,
"Хоћу поћи на врх од Голије,
"Да гледам зелену планину,
"Е сам много у њу паса овце."
Оно рече, уз планину пође,
И уводи зелену планину.
Кад погледа на закрајак доњи,
Али пасу три крда овацах,
Код овацах пет-шест ђевојаках.
Скочи Бајо, до овацах пође,
Ђевојкама Божу помоћ вика.
Са стидом му помоћ прифатиле.
Но им Бајо ријеч говорио:
"Ђе су ви, ђевојке, овчари?"
Једна му је млада кажевала:
"Ми у јади вазда од Тураках.
"Јутрос дође Ферат капетане,
"И поведе овцама овчаре,
"Поведе их силом на срамоту
"Да му косе зелену ливаду.
"Па бисмо те јаде опростили.
"Кад од дневи дође ићиндија,
"Повешћемо овце на Јаворак,
"На Јаворак на воду студену,
"А хоће доћ’ Ферат капетане,
"И довешће тридесет Тураках,
"Да бира у овце омнове,
"Да их моби коље за вечеру."
Бајо зачу, отиде планином,
Хитро јунак у хајдуке дође.
Ал’ је заспа Јанко Бањанине,
Скочи Јанко од земље на ноге,
А дружини својој бесједио:
"Мало заспа, виђех санак ружан:
"Долећеше два црна гаврана,
"Вађаху ми обје очи црне.
"Данас ћу, браћо, погинути."
Оно рече, а на ноге скочише,
На Јаворак воду запануше.
Сакри Бајо тридесет хајдуках,
Он их сакри у лист и у траву,
Но не може Јанка Бањанина.
Јанко паде насред друма пута.
Мало било, ништа не стануло,
Али иде Ферат капетане,
За њим иде тридесет Тураках.
Хајдуци их напуштише близу.
Пали Јанко танка парагуна,
Но му пусти ватру не прифата.
Кад то виде Ферат капетане,
Он пали везену шеишану,
Те погоди Јанка Бањанина,
Мртва га је земља дочекала.
Тадер Бајо пали џефердара,
И погоди Ферат-капетана,
Паде Туре коњу под копита.
Све хајдучке таде запуцале,
И побише тридес Тураках.
Они тридес коњах извадише,
Те тридесет главах окинуше,
Па им узеше коње и оружје,
И јаднога укопали Јанка,
И ојдоше у Приморје равно.
Здраво до’шо, весела им мајка!


Извор