* * *


Перо Мрконић

Село сунце Богу на колено,
Па је сунце Богу беседило:
„Боже мили, рано ме пробуди
Да огрејем по пољу ораче
И по сели старо и нејако. 5
Све ја могу, Боже, огрејати,
Ал’ не могу Мрконића Перу.
Синоћ Пера њиву изорао,
Па је волу своме опсовао,
Баш предњаку, жалосна му мајка! 10
- Стукај воле, анђеле ти твоје!
Аој сунце, гуја те попила,
Што си моју њиву осушило! -
Још говори Мрконићу Пера:
- Начинићу пред Богом ралило, 15
Заључићу краве од телаца,
Заључићу овце од јањаца,
Старе мајке од деце нејаке,
Тераћу их кроз гору зелену,
Морићу их и глаћу и жећу. - 20
Што је рек’о Мрконићу Пера,
Што је рек’о, то је сверовао.
Начинио пред Богом ралило,
Заључио краве од телаца,
Заључио овце од јањаца, 25
Старе мајке од деце нејаке,
Терао их кроз гору зелену.
Краве вичу, чарна гора јечи,
Овце блеје, до Бога се чује,
Мајке плачу, милом Богу тешко. 30
Кад дотер’о до прва конака,
Ал’ долази Јаковљева мајка,
Па беседи Мрконићу Пери:
- Господине, Мрконићу Перо,
Пусти мене Јакова нејака 35
Даћу тебе један товар блага. -
Али ћути Мрконићу Пера,
А он ћути, ништа не дивани,
Кад ујутру бео данак свану,
Ал’ долази Јаковљева мајка, 40
Па говори Мрконићу Пери:
- Пусти мене Јакова нејака,
Даћу тебе три товара блага -
Али ћути Мрконићу Пера,
А он ћути ништа не дивани, 45
Већ их тера кроз гору зелену.
Кад увече вече о вечери,
Сузе рони Јаковљева мајка:
- Пусти мене Јакова нејака,
Даћу тебе пет товара блага. - 50
Ал’ говори Мрконићу Пера:
- Дођи после, Јаковљева мајко,
Пустићу ти Јакова нејака. -
Ал’ кад оде Јаковљева мајка,
А он закла Јакова нејака, 55
Па наточи Јаковљеве крвце,
Па он пече Јакова нејака.
А кад дође Јаковљева мајка,
Ал’ говори Мрконићу Пера:
- Ој Бога ти, Јаковљева мајко, 60
Ајде млада јањећева меса! -
Али седе Јаковљева мајка,
Д’ она једе јањећева меса,
Ал’ повика са небеса анђ’о:
- Не јед’ меса, Јаковљева мајко, 65
Није месо од младих јањаца,
Већ је месо Јакова нејака! -
Па је нуди Мрконићу Перо
Па је нуди, д’ она пије вина,
Ал’ повика са небеса анђ’о: 70
- Не пиј вина, Јаковљева мајко,
Није вино, Јаковљева мајко,
Већ је крвца Јакова нејака! -
Али паде Јаковљева мајка,
Како паде, ту мртва остаде.” 75

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, IV, 30. XI 1869, 33, 767-768.
  • Српске народне песме, у Прву, из збирке Б. У. М.

Референце

Извор

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 224-226.