Перла Радослав и Сарајевка дјевојка
0001 Мили Боже, чуда великога!
0002 Или грми ил’ се земља тресе,
0003 Ил’ пуцају на Задру лубарде,
0004 Ил’ удара море о брегове
0005 Или језде кићени сватови?
0006 Нити грми нит’ се земља тресе,
0007 Нит’ пуцају на Задру лубарде,
0008 Нит’ удара море о брегове
0009 Нити језде кићени сватови ─
0010 Шенлук чини паша од Новога,
0011 Од Новога, града бијелога,
0012 Ди је много робље заробио,
0013 Заробио три синџира робља;
0014 Један синџир лепи девојака,
0015 А други је л’јепије невеста,
0016 А трећи је л’јепије момака,
0017 И међ’ма је Перлу Радослава.
0018 Кад су били близу Сарајева,
0019 Замоли се Перла Радослава,
0020 Замоли се паши од Новога,
0021 Од Новога, града бијелога:
0022 „Пусти мене, паша од Новога,
0023 Од Новога, града бијелога,
0024 Да запевам јуначкога гласа!“
0025 То се паши од ина не може,
0026 Па допусти Перли Радославу
0027 Да запева јуначкога гласа.
0028 Али Перла не пева јуначкога гласа,
0029 Већ он кука кано кукавица,
0030 А преврће кано ластавица,
0031 „Није л’ мајка родила јунака,
0032 Јал’ сестрица браца одљубила
0033 На чистоме крилу девојачком
0034 Да изнесе једну купу вина,
0035 Да пречести и то много робље?“
0036 То зачула Сарајевка девојка,
0037 Она скочи на ноге лагане,
0038 Па отиде на горње чардаке,
0039 Па облачи свилу и кадифу,
0040 И намеће круну позлаћену,
0041 Па препаше ону бритку сабљу,
0042 Па огрће диван-кабаницу,
0043 Па отиде у доње подруме,
0044 Те наточи један кондир вина,
0045 Па отиде у ту многу војску,
0046 Право оде паши од Новога,
0047 Од Новога, града бијелога ─
0048 Свем је Турком очи засенула.
0049 Замоли се Сарајевка девојка,
0050 Замоли се паши од Новога,
0051 Од Новога, града бијелога:
0052 „Пусти мене, паша од Новога,
0053 Од Новога, града бијелога,
0054 Да пречестим и то много робље!“
0055 То се паши од ина не може,
0056 Па допусти Сарајевки девојки
0057 Да пречести и то много робље.
0058 Све је редом робље пречестила;
0059 Кад је било Перли Радославу,
0060 Једном руком Перлу запајаше,
0061 Другом руком руке дријешише,
0062 Па одреши Перлу Радославу,
0063 Па додаде му бритку сабљу.
0064 Мили Боже, чуда великога ─
0065 Да је коме стати погледати,
0066 Перла сече, а девојка виче:
0067 „Удри боље, Перла Радослава,
0068 Удри боље кано што би и ја!“
0069 Кад је Перла надвладао Турке,
0070 Замоли се Сарајевка девојка:
0071 „Ој, Бога ти, Перла Радослава,
0072 Остави ми пашу од Новога,
0073 И сердара што робље отвара!“
0074 Оставио је Перла Радос[л]ава,
0075 Оставио је пашу од Новога,
0076 Од Новога, града бијелога,
0077 И сердара што робље отвара.
0078 Обе су им очи изавдили,
0079 Дали су им гусле јаворове
0080 И гудало од јадиковине
0081 Да они иду по беломе свету,
0082 Пак да кажу кано што је било.
0083 Па говори Перла Радос[л]ава:
0084 „Богом сестро, Сарајевка девојка!“
0085 Ал’ говори Сарајевка девојка:
0086 „Ћут’, Бога ти, Перла Радослава,
0087 Ја не могу бити теби сеја,
0088 Веће могу бити верна љуба!“
0089 Ал’ говори Перла Радос[л]ава:
0090 „Да, шта ћемо и том силном робљу?“
0091 Ал’ говори Сарајевка девојка:
0092 „Нек’ се узимље које које хоће,
0093 Нека иде куд је коме драго,
0094 Све за моје и за твоје здравље!“
0095 Ал’ говори Перла Радос[л]ава:
0096 „Богом сејо, Сарајевка девојка!“
0097 Ал’ говори Сарајевка девојка:
0098 „Ја не могу теби бити сеја,
0099 Веће могу бити верна љуба!“
0100 Па га фати за десницу руку,
0101 Право оде своме белом двору,
0102 Па отиде с Перлом на чардаке,
0103 Те облачи Перлу Радос[л]аву,
0104 Облачи га свилом и кадифом,
0105 И даде му круну позлаћену,
0106 И даде му ону бритку сабљу,
0107 Огрну га диван-кабаницом.
0108 Од нас песма, а од Бога здравље!
