Паша надмудрио вилу
Синоћ паша паде крај Мораве,
Крај Мораве, крајем воде хладне.
Заран паде, заран вечераше,
Заран коњма зопцу устакоше,
За раније јацију клањаше, 5
За раније спавати легоше.
Кад је било ноћи о поноћи,
Све поспало кано и поклано,
Ал не спава паша Сејидија.
Нешто му се даде послушати, 10
Гдје подвикну из водице вила:
»Посестриме, из горице виле!
Ево паша паде крај Мораве,
Крај Мораве, крајем воде хладне.
Заран паде, заран вечераше, 15
Заран коњма зопцу устакоше,
За раније јацију клањаше,
За раније спавати легоше.
Сјутра ће нам паша преходити,
И своју ће војску преводити. 20
У војсци је Заим-пашић Ахмо!
Хајде, виле, да га утопимо,
Да се мртва Ахме наљубимо,
Кад се нисмо наљубиле живог!« —
Мниду[1] виле, нико их не чује, 25
Ал их чује паша Сејидија.
Кад у јутро био дан свануо,
Уранио паша Сејидија,
Па он зове Хусејин-ћехају:[2]
»Хусејине, вјерна слуго моја! 30
Хајде пушћи четири телала,
Нека викну на четири стране:
»»Ко ј’ у војсци Заим-пашић Ахмио,
Нека паши иде под чадоре!«« —
У млађега поговора нема; 35
Пушћа Хусо четири телала:
»Ко ј’ у војсци Заим-пашић Ахмо,
Нека паши иде под чадоре!« —
Изнађе се Заим-пашић Ахмо,
Одмах паши оде под чадоре. 40
Своме паши етек пољубио;
Измаче се, стаде подвиш[3] руке.
Њега гледа паша Сејидија,
А у њему срце потрњива;
Он овако Ахми проговара: 45
»Е, Ахмеде, моје д’јете драго!
Поткуј ђоги чавле наопако,
Наопако оседлај ђогата,
Наопако зауздај ђогата,
Наопако појаши ђогата,[4] 50
Да идемо бродити Мораву!«
Друге бити Ахми не могаше,
Не могаше, јер не смједијаше.
Наопако поткова ђогина,
Наопако оседла ђогина, 55
Наопако заузда ђогина.
Пође паша газити Мораву,
Пође паша, а за њиме војска.
Сви су здраво воду прегазили,
Сам остаде Заим-пашић Ахмо, 60
Њему вели паша Сејидија:
»Моје д'јете, Заим-пашић Ахмо!
Ти запали двије пушке мале
Свом ђогату измедју ушију,
Па ћеш видјет, што ти ђого ради!« 65
Он извади двије пушке мале,
Па запаии обидве заједно
Свом ђогату између ушију.
Ђого цикну, ко да се помами;
Три је чуда ђого износио: 70
Једно чудо: од злута фалаке,[5]
Друго чудо: од злата конопе,
Треће чудо: о чавлима вилу.
Туда они здраво проходише
И Мораву воду пребродише. 75
Хасан Фехми Наматак, бр. 4.
Из Мостара.
