Пастири (СМ)

0001 Силан паша паде на Дољане,
0002 отле шиље лист књиге бијеле,
0003 он је шиље попу Пилетићу:
0004 "Чујеш ли ме, попе Пилетићу!
0005 Покупи ми харач од Пиперах,
0006 вељиј харач од седам годинах,
0007 и пошљи ми три стотин’ овновах,
0008 и пошљи ми тридесет јаловицах,
0009 још ми пошљи тридесет невјестах
0010 за мојијех тридесет неферах,
0011 мене пошљи твоју попадију,
0012 да је паша под чадором љубим,
0013 е сам чуо, кажују ми људи,
0014 да је таке у Пипере нејма."
0015 А кад попу ситна књига дође,
0016 таде виђе што му књига пише,
0017 докле су га сузе пропануле,
0018 а пита га вјереница љуба:
0019 "Што је попе, драги господаре?
0020 Од кога је књига жалостива,
0021 те ти рониш сузе од образа?"
0022 Попе њојзи право кажеваше,
0023 а она му на то говораше:
0024 "Не иђ’ нигда паши под чадора,
0025 ако те се похарат Пипери!"
0026 Ал’ поп купи на збор све Пипере,
0027 пашину им књигу кажеваше,
0028 тад’ рекоше Пипери јунаци:
0029 дали бисмо три стотин’ овновах,
0030 дали бисмо тридесет јаловицах,
0031 и сувише харач од Пиперах,
0032 но ев’ муке и невоље љуте:
0033 нејма тко дат тридесет љубовацах."
0034 И тако су паши отписали:
0035 "Ево теби све што иштеш пашо:
0036 ма не дамо тридесет љубовацах,
0037 док су нама на раменам’ главе!"
0038 Кад је паши књига допанула,
0039 те он виђе што Пипери пишу,
0040 тадер пушта у војску телара:
0041 "Ко је пјешац обувај опанке!
0042 Ко је коњик коња хазураји!
0043 Е хоћемо удрит на Пипере."
0044 А кад свану и сунце ограну,
0045 подиже се силан Мехмет-паша
0046 и са њима војске сваколика,
0047 на Рогаме село ударише,
0048 те Рогаме село попалише,
0049 прискочише Пипери јунаци,
0050 боја бију боље бит не може,
0051 но залуду е им не помага;
0052 Николиће опалише Турци,
0053 и њима је помоћ прискочила
0054 од Црнацах и од Стијењанах,
0055 боја бију боље бит не може,
0056 ма залуду е им не помага;
0057 и Потпеће опалише Турци,
0058 но је друга помоћ прискочила
0059 од племена од Бјелопавлићах,
0060 но и то је узалуда било.
0061 И Завалу Турци похараше,
0062 и Завалу и село Радећу,
0063 но им опет помоћ прискочила
0064 од Команах и од Загорчанах,
0065 боја бију боље бит не може,
0066 но залуду, то им не помага.
0067 И Стијену Турци похараше,
0068 но четврта помоћ прискочила
0069 од Кчевљанах и од Пљешивацах,
0070 боја бију боље бит не може,
0071 но залуду, е им не помага,
0072 без броја је у Турчина војске;
0073 ал’ им пета помоћ пристигнула,
0074 дође’ има стотина чобанах
0075 међу собом вјеру уфатили
0076 да по једном пале џевердане,
0077 па с ножев’ма јуриш учинити.
0078 Како рекли, тако садржаше;
0079 једнокупно пуче сто пушаках -
0080 мало мање оборе Тураках,
0081 још пламене ноже повадише
0082 и часним се крстом прекрстише,
0083 пак у Турке јуриш учинише;
0084 док се брдска војска опопласти,
0085 халакнула, бога поменула,
0086 ка јунаци пиперски чобани,
0087 сви у Турке јуриш учинише,
0088 ћерајући, Турке сијекући,
0089 разагнаше Мехмед-паше војску:
0090 једна бјежи низа Стрганицу,
0091 друга војска зађе за Стијену,
0092 низ Орљу је поскакала стране.
0093 Тко погибе ту се не сломио
0094 а сви здраво Пипери јунаци,
0095 сви Брђани и сви Црногорци,
0096 и тко чује на част нека му је!