Павловица завади браћу и сестру
(мало друкчије)
О, фала Богу, фала јединоме,
имала мајка до два мила сина,
до два сина, једну милу ћерку,
њој су браћа највише жалила,
Де су ишли, свуд су гу носили, 5
од милости ножеве купили;
о, фала Богу, фала јединоме,
ал се назли кучка Павлетова,
што би заве врло урадила,
па се дигне рано у недељу, 10
па отвара завине сандаце,
па узима те златне ножеве,
па отиде доле у арове,
па убоде Врана пеливана,
сал да мрзне заву и ту браћу: 15
но ту сестре братац опростио.
Опет узе кучка Павлетова,
опет узе те златне ножеве,
па убоде чедо у бешике,
па отиде Павлета да виче: 20
„Диг се, Павле, сан се не наспаја,
што ти сестра чудо учинила:
убола ти чедо у колевку!"
Павле оде сестру да повика:
„Диг се, сестро, сан се не наспала, 25
што си мене чудо урадила,
што ми прво коња ти убоде,
а сада ми чедо ти убоде,
убоде га ножем у колевку?"
Сестра њему тада одговара: 30
Нисам, брате, жи ми твоја глава,
није сестра чудо урадила,
нити сестра твог коња убола,
нити сестра чедо утепала,
и ево ти моја права клетва, 35
ако јесам, ти ме сада казни;
однеси ме коњем испод ноге,
нек ме растргну на четири стране!"
Али Павле неће да верује,
однеја гу коњима под ноге, 40
те гу коњи младу растргоше.
Де гу њојзе капља крви пала,
ту су никла два добра босиљка;
де је сестра сама, јадна, пала,
ту је никла једна лепа црква. 45
Ал Бог памти жену Павлетову,
и ту њојну курвинску работу:
разболе се жена Павлетова,
боловаше десет годин дана,
све кроз коске трава гу преникла, 50
у траву се змије напатиле,
очи пију, у траву се крију;
она тражи у цркву да иде,
ал гу грешну та црква не прима,
тада виде шта је учинила, 55
па замоли својега Павлета,
да гу растргне коњима под ноге.
То је Павле онда учинија.
Де је њојзе капља крви пала,
ту су никли они остри трњи; 60
где је она сама грешна пала,
ту је никло до једно језеро,
у језеро њијен коњиц пливи
и на њему детета колевка,
у колеквки седи мушко дете, 65
под гушу му теткини ножеви,
њи ги држи клета рука мајке.
