Павишић Лука и Хајсер генерал
0001 Рано рани силен Османбеже
0002 У Осику у ахару своме,
0003 Код њег сестрић Силић Мехмедбеже,
0004 Црну кахву пију у ахару,
0005 Код њих стоји тридесет делија.
0006 Османбегу сузе ударају,
0007 А вели му Силић Мехмедбеже:
0008 „Што ти, дајо, сузе ударају?“
0009 „ „Мој сестрићу, Силић-Мехмедбеже!
0010 Гледајући до ћојлука мога,
0011 Видиш ли ми на ћојлуку куле,
0012 Како ми је ватром изгорила?
0013 Док је усправ на ћојлуку била,
0014 Имо у њој остарилу љубу,
0015 Имо двије ћери код матере:
0016 Ћер Хатију и млађу Златију.
0017 Ево има за седам година,
0018 Како ми је кула изгорила,
0019 Моја старка свијет проминила,
0020 Уфатили оби ћери моје,
0021 Ћери моје допале невоље,
0022 Отишле су у земљу нимачку.
0023 Сва су наша села погорила,
0024 А ја био у Стамболу билу,
0025 У Стамболу на царском хизмету.
0026 Кад сам дошо од Стамбола била,
0027 Ударио на жалост велику:
0028 Нејма куле, нејма старе љубе,
0029 Нејма мојих ћера код Осика.
0030 Сад проводим жалост у Осику
0031 Све дан по дан за седам година.
0032 Дјеци гласа ни хабера неима,
0033 А с њима је робље одведено,
0034 Таман триста роба и робиње,
0035 Све се до сад натраг повратило,
0036 Вратило се за новце готове
0037 Посли ћера овог Османбега,
0038 Ја сам јадан јако остарио,
0039 Ја не могу ата појахати,
0040 Да обучем нимачко одило,
0041 Да ја сађем у земљу нимачку,
0042 Не би л’ своју дјецу избавио.
0043 Овди ми нејма Насулбега сина,
0044 Насулбега сина старијега.
0045 Тамо ј’ вавик у Стамболу билу,
0046 У Стамболу на царском хизмету.
0047 Да ми се је овди догодио,
0048 Он би до сад сестре избавио,
0049 Ја би тамо главу изгубио.
0050 А ево ми Мехмедбега сина,
0051 Мехмедбега мог млађега сина:
0052 Страшив ми се д’јете пригодио,
0053 Он сестрама ни мукает није,
0054 Веш се вавик по Осику скита.
0055 Није право д’јете очевићу,
0056 Мој је Мехо д’јете материћу.
0057 Ко ми зовне сина Мехмедбега
0058 Очевићем Османбеговићем:
0059 У пољу му жито не родило,
0060 У двору му с’ мушко не рађало!“ “
0061 Њему сестрић вели у одаји:
0062 „Немој, дајо, силен Османбеже!
0063 Ти не куни Мехмедбега свога,
0064 Твој је Мехо права мушка глава,
0065 Јунак прави, ал му среће нејма;
0066 Јер у ово за седам година,
0067 Ја сам с њиме често саходио,
0068 Мој даиџа, у земљу нимачку
0069 Тражити сестре по земљи нимачкој:
0070 За њих гласа нејма ни хабера.“
0071 Истом они у бесиди били,
0072 Стаде хрка ата празовита,
0073 Стаде цврка чавла по калдрми.
0074 Бег погледа са пенџера свога,
0075 Он опази влашче низ калдрму,
0076 Гдје алата јаше племенита,
0077 Гони кули силен-Османбега,
0078 Све сер алат под њим заиграва,
0079 Натурио шкрљу над обрве,
0080 Златни му крсти око ока трчу,
0081 Њега ките бију по плећима.
0082 За пасом му мали ледењаци,
0083 Прико њег се палошина воза,
0084 Њише му се по прсих медуља.
0085 Кад га види силен Османбеже:
0086 „Мој сестрићу, Силић-Мехмедбеже!
0087 Ход’дер види влаха и алата!
0088 Још ми ’ваки долазио није.“
0089 Гледају га бези са пенџера,
0090 Влах ујаха ата у авлију,
0091 Дочекаше бегови сеизи,
0092 Њима влашче добро јутро викну,
0093 Па одјаха ата у авлији.
0094 Потекоше бегови сеизи,
0095 Да од њега уфате алата.
0096 Мрко на њих влаше погледао:
0097 „Тамо даље, бегови сеизи,
0098 Не прилаз’те мени ни алату!
0099 Овај с’ алат није научио,
0100 Да га вођак по авлији вода,
0101 Нек сам алат по авлији хода!“
0102 Забаци му обадва кајаса,
0103 У ноздрве пољуби хајвана,
0104 По гриви га плеском ударио,
0105 Сам му алат по авлији хода.
0106 А сеизом влашчић говорио:
0107 „Је л’ вам овди силен Османбеже?“
0108 Њему веле бегови сеизи:
0109 „Ето бега у ахару своме!“
0110 Оде влашчић у ахар-одају,
0111 Османбегу добро јутро викну,
0112 Он беговој руци полетио.
0113 Њему вели силен Османбеже:
0114 „О влашчићу из земље нимачке!
0115 Што си мени дошо до Осика?
0116 Ал с’ ми Осик дошо уходити,
0117 Ал си дошо пораз моје главе,
0118 Ал си јадан мени прескочио,
0119 Да послужиш мене у Осику?
0120 Кажи ми се, ко си и оклен си!“
0121 Њему влашчић вели у одаји:
0122 „Осик дошо уходити нисам,
0123 Не дај Боже, ни раз твоје главе!
0124 Чуо сам те, да си јунак прави,
0125 Може бити, да ћу те служити.
0126 Кад ме питаш, ко сам и оклен сам:
0127 Ја сам, беже, од Прозора била,
0128 Био слуга Хајсер-генерала.
0129 Свога соја не знам ни племена,
0130 Мене зову Павишића Луком.
0131 Ја служио Хајсер-генерала,
0132 Служио га дванаест година.
0133 Кад би Хајсер ишо војевати,
0134 Носио сам бајрак на алату,
0135 Па сам теби дошо до Осика,
0136 Чуо сам те, да си јунак прави.
0137 Сад ја на те, беже, гледајући:
0138 Јунак ниси, колико те кажу.
0139 Да си јунак, колико те кажу:
0140 Камо т’, беже, оби ћери твоје?“
0141 Даде бегу књигу у одаји:
0142 „Гледај, беже, што с’ у књизи пише:
0143 С тога сам ти дошо до Осика.“
0144 Узе беже, књигу прегледава,
0145 Позна књигу од ћери старије,
0146 Хатка му је књигу оправила:
0147 „А мој бабо, силен Османбеже,
0148 Ето теби књига дивојачка!
0149 Ето теби мог брата трећега,
0150 Трећег брата, Павишића Луке!
0151 Држи Луку ка и сина свога,
0152 Ја г’ узела за брата трећега.
0153 Ево наске у Прозору билу
0154 А у кули Хајсер-генерала,
0155 У невољи, у халват-одаји.“
0156 Кад Османбег књигу прегледао:
0157 „Трећи сине, Павишићу Лука,
0158 Деде сиди код колина мога!“
0159 Код њег Лука сиде у одаји,
0160 Делије му кахву наточише.
0161 Њему вели силен Османбеже:
0162 „Сад ми кажи у одаји, Лука,
0163 Кад су моја дјеца код Прозора:
0164 Ко ишћера до Осика војску,
0165 Ко запали на ћојлуку кулу,
0166 Ко ујагми оби ћери моје?“
0167 „ „Бег Османбег, сила од Осика!
0168 Диже војску Хајсер генерале,
0169 Ја изведох до Осика војску,
0170 Ја запалих кулу на ћојлуку,
0171 Ја ујагмих оби ћери твоје,
0172 Ја сам ћери свео до Прозора,
0173 Дао сам их Хајсер-генералу.“ “
0174 Насмија се силен Османбеже:
0175 „Знаш ли, сине, Павишићу Лука,
0176 Ко погуби побратима мога,
0177 Побратима, Лалић-Мехмедагу?“
0178 „ „Ја погубих побратима твога,
0179 Османбеже, драго ми је било!
0180 Ја сам њему кулу запалио,
0181 Служио сам Хајсер-генерала.“ “
0182 Њему вели силен Османбеже:
0183 „Све је тако, Павишићу Лука!
0184 Ја те за то ни питати не ћу,
0185 Веће мени кажи у одаји:
0186 Како бисмо ћери избавили?
0187 Би ли једну књигу направили.
0188 Да је снесеш до Прозора била,
0189 До Прозора Хајсер-генералу,
0190 А на књигу дјецу заискали,
0191 Нек их цини за новце готове,
0192 Све ћу дати ја за ћери своје.“
0193 А уз Луку боја ошинула:
0194 „Бег Османбег, немој будалити!
0195 Зар би таку књигу оправио,
0196 А на књигу заиско дивојке,
0197 Да их цини за новце готове?
0198 Како знадем Хајсер-генерала:
0199 Да т’ је хазна цара стамболскога,
0200 Седам каса од све седам краља,
0201 Не би мого дјеце избавити.
0202 Лука књиге те носити не ће,
0203 Већ је Лука Прозор оставио,
0204 Лука натраг до Хајсера не ће,
0205 Јер ми најма није потплатио,
0206 Већ ме врло резил учинио.
0207 Код њега су мене облагали,
0208 Облаго ме Златарићу Павле,
0209 Што он чува куле Хајсерове.
0210 Хајсер ме је плеском ударио,
0211 Десном руком по ливом образу,
0212 Кано госпу шиба на оџаку.
0213 Ја сам њега, беже, оставио,
0214 А дао му вјеру на растанку,
0215 Да ћу му плеску сабљом повратити,
0216 Ја ћу своју изгубити главу.
0217 Ја потегох теби и Осику,
0218 Да послужим тебе у Осику,
0219 Мислио сам, да си јунак прави.
0220 Ако не смиш до Прозора сићи,
0221 А ти дигни силновиту војску,
0222 Ја ћу с војском до Прозора сићи,
0223 Избавити оби ћери твоје,
0224 Од Хајсера најам наплатити,
0225 А плеску му сабљом повратити,
0226 Служит ћу те до еџела свога.“
0227 Прегрли га силен Османбеже:
0228 „Хоћу, сине, Павишићу Лука!
0229 Ја ћу теби покупити војску,
0230 Ја ћу с тобом до Прозора поћи.“
0231 Намах књигу на колину пише,
0232 Посла књигу у Канижу билу
0233 А на руке Хасанпаши Тири:
0234 „Хасанпаша, дижи Канижане!
0235 Подигни ми царске јењичаре,
0236 Ходи мени под Осик изиђи! “
0237 У Пожегу књигу оправио
0238 На ајана бега Мустајбега:
0239 „Подигни ми мложију војника,
0240 Ходи мени под Осик изиђи. “
0241 Посла књигу Петроварадину
0242 А на руке сину везирову:
0243 „Бег Ахмедбег, дите везирово!
0244 Дигни мени мложију војника,
0245 Ходи мени под Осик изиђи! “
0246 Посла књигу до Оструга била:
0247 „Фазлипаша од Оструга била!
0248 Дигни мени од Оструга војску,
0249 Подигни ми царске јењичаре,
0250 Ходи мени под Осик изиђи. “
0251 Пише беже књиге у одаји,
0252 Шаље књиге од града до града,
0253 Купи беже силновиту војску,
0254 Збија војску за недиљу дана.
0255 Три му паше под Осик изашле
0256 И четврти соргуч од Будима,
0257 А и с њима аге и ајани.
0258 Кад преписа код Осика војску:
0259 Коњика му тридесет хиљада,
0260 А пишаца двадесет хиљада.
0261 Он повика Павишића Луку:
0262 „Је ли мало Османбегу војске?“
0263 Њему вели Павишићу Лука:
0264 „Виш ти, беже, не трибује војске,
0265 Вакат, беже, подизати војску.“
0266 Све слушају три паше цареве
0267 И пред њима соргуч од Будима
0268 И остале аге и ајани.
0269 Њима вели силен Османбеже:
0270 „Чујете ли, паше и ајани!
0271 Нами ваља до Прозора поћи,
0272 Не би л’ моје ћери избавили.
0273 Вид’те мога Павишића Луке:
0274 Ово ј’ војска силен-Османбега,
0275 А управа Павишића мога,
0276 Лука ће ми управљати војском.
0277 Ко не мисли послушати Луке,
0278 Нека каже код Осика мога,
0279 Нек се враћа својој домовини!“
0280 Њему вели Хасанпаша Тиро:
0281 „Османбеже, сила од Осика!
0282 Овде паше нејма ни ајана,
0283 Да ти Луке послушати не ће.
0284 Куд год рече Павишићу Лука,
0285 Ја ћу, беже, Луку послушати,
0286 Да ћу своју изгубити главу. “
0287 Диже Лука од Осика војску,
0288 Наприд Лука на алату пође,
0289 За њим иде силен Османбеже,
0290 А за њима силновита војска:
0291 Отискоше низ Новоселију.
0292 Док се спушти под гору Бакоњу,
0293 У Бакоњу гору ударише,
0294 И Бакоњу гору пригазише.
0295 Куд ће Лука с војском окренути?
0296 Отишће десно пољу Јастребову.
0297 Кад се спушти пољу Јастребову
0298 Под велику гору Голубицу,
0299 Веш им сунце паде за планину.
0300 Ту ће Лука уставити војску.
0301 Ту ће с војском конак учинити.
0302 Османбегу Лука говорио:
0303 „Ево т’, беже, поље Јастребово
0304 И велика гора Голубица!
0305 Ти ’ш остати поље чувајући,
0306 И код тебе три паше цареве,
0307 Међу њима соргуч од Будима;
0308 А Лука ће до Прозора поћи,
0309 Пораз ћера твојих до Прозора.
0310 Мени ’ш дати сина везирова
0311 И коњика дванаест хиљада,
0312 Виш’ ти Лука тамо војске не ће.
0313 Ја ћу теби ћери оправити,
0314 Лука ће се тамо забавити.
0315 Не шали се, силен Османбеже,
0316 Све вам џаба прозорске дивојке:
0317 Мен’ ће Мара Чабрић-Михајила
0318 Од Топлице, од воде ледене,
0319 Јер је Мара моја јауклија,
0320 Немојте ми криво учинити!
0321 Чувај, беже, поља зеленога!
0322 Ја се бојим бана јањочкога,
0323 Јер му лежи код Јањока војска,
0324 Лежи војске тридесет хиљада,
0325 Мого би ти поље ујагмити
0326 И велику гору Голубицу,
0327 Врло ће нас кахар учинити.“
0328 , „Хајде Лука, не старај се стиме!“ “
0329 Узе Лука сина везирова,
0330 Пробра војске дванаест хиљада,
0331 Све коњика дванаест хиљада,
0332 Оде Лука низ поље зелено.
0333 А повика сина везирова:
0334 „Бег Ахмедбег, дите везирово!
0335 Нам је, беже, до Прозора сићи.
0336 Одавлен је шест пуних сахата,
0337 А пола је ноћи премотало,
0338 Ваља ноћом под кулу изаћи,
0339 У прозорје под кулу камену.
0340 Тврда ј’ кула Хајсер-генерала,
0341 Куле чува Златарићу Павле,
0342 Око куле седам метериза,
0343 А на њима седам лубарада,
0344 А чува их седам кумпанија.
0345 Не би л’ како, беже, приварили,
0346 Ми високу кулу освојили,
0347 Ту би могли добро задобити,
0348 Ту се згони на арабе благо.
0349 Три магазе под кулом каменом:
0350 У једној су мекахни цекини,
0351 А у другој везени талири,
0352 А у трећој од злата ћурћета.
0353 Каква му је Мара јединица,
0354 Липа Мара Хајсер-генерала,
0355 Та дјевојка прама отим малом!
0356 Ако буде моја жива глава,
0357 Ту ћу Мару брату поклонити
0358 Мехмедбегу Османбеговићу.
0359 Ту ће наша задобити војска:
0360 Има шехер испод куле биле,
0361 Покрај Скуте, испод Крмежина,
0362 Три хиљаде и триста килита:
0363 Ту се згони на арабе благо.
0364 Све дјевојке сједе на ћефенцих
0365 До Топлице, до воде ледене,
0366 До ћуприје ћораве Марије.
0367 Свест ћу тебе Мариној ћуприји
0368 До чардака Паук-харамбаше,
0369 Што чардака чува на ћуприји.
0370 Код Паука шездесет платника
0371 И његова трије службеника:
0372 Једно Кућа, друго Кукуљица,
0373 А треће је Метикош војвода,
0374 Да их грђих у Прозору нејма.
0375 Ту ћемо се, беже, изгрдити:
0376 Ваља нами чардак освојити,
0377 Пригазити Марину ћуприју,
0378 Саћи кули Чубрић-Михајила
0379 До Марице, моје јауклије.
0380 Немојте се, беже, приварити,
0381 Ујагмити моју јауклију;
0382 Јер ће Лука за њу погинути,
0383 Све вам џаба прозорске дивојке!“
0384 Већ се близо кули прикучише,
0385 А већ била зора обилила.
0386 Подранио Златарићу Павле,
0387 Појахао великог путаља,
0388 А подиго седам кумпанија.
0389 Кад опази на алату Луку,
0390 Да уз њега силна иде војска,
0391 Стаде вика Златарића Павла:
0392 „Не шал’те се, седам кумпанија.
0393 Ето на нас Павишића Луке!
0394 Подиго је од Осика Турке:
0395 Да га јутрос добро дочекамо!“
0396 А повика Павишића Луку:
0397 „Невјерниче, Павишићу Лука!
0398 Твоја ј’ војска, твоје навођење:
0399 О ране није, ван о мртве главе!“
0400 Њему вели са алата Лука:
0401 „Држ’ се, Павле, ето мене на те!“
0402 Он на Павла подера алата,
0403 А побиже Златарићу Павле,
0404 За њим Лука на алату скаче.
0405 Пригазише седам метериза,
0406 Трже на њег седам лубарада:
0407 Не сватише Луке ни алата,
0408 Веш код њега седам коњаника.
0409 Стиже Павла код авлијнских врата,
0410 Сијну сабља Павишића Луке,
0411 Паде глава Златарића Павла.
0412 За њим скаче шездесет коњика,
0413 И остали Турци ударише,
0414 А дочека седам кумпанија.
0415 Стаде јека око куле биле:
0416 Пушка пуца, никад не патише.
0417 Док авлијнска врата освојио,
0418 У авлију друштво навратио,
0419 Ту му паде дван’ест коњаника.
0420 Спази Лука Хајсер-генерала,
0421 На њег Лука потира алата,
0422 А вели му Хајсер генерале:
0423 „Немој, Лука, кидисати глави!
0424 Ишћи мала, колико ти драго,
0425 Дат ћу т’ најам од дван’ест година.“
0426 Њему вели са алата Лука:
0427 „Држ’ се добро, ето мене на те!
0428 Ми би лако најам наплатили,
0429 Ал је мучно плеску повратити,
0430 Ваља плеску сабљом повратити.“
0431 Згуби Лука Хајсер-генерала,
0432 А ујагми главу Хајсерову,
0433 Алату је метну у зобницу.
0434 Оте Лука кулу од камена,
0435 Рашћераше седам кумпанија.
0436 Док високу кулу освојио,
0437 Погину му двиста коњаника.
0438 Он ујагми дви ћери бегове
0439 И Марицу Хајсер-генерала,
0440 Па их посла пољу Јастребову,
0441 Оправи их силен-Османбегу.
0442 Поробише кулу Хајсерову,
0443 Оби Лука три магазе мала:
0444 Први јагме мекахне цекине,
0445 Други купе везене талире,
0446 Трећи носе од злата ћурћета.
0447 Запалише кулу од камена,
0448 Плану кула Хајсер-генерала,
0449 А на кули пукоше мужари,
0450 Све се грло чује Павишића.
0451 Сломи с’ огањ код јењи-шехера,
0452 Јер на шехер ударио Лука,
0453 Роби шехер испод Крмежина.
0454 Плану шехер испод Крмежина,
0455 А прочу се грло Павишића
0456 Код Топлице, код воде ледене,
0457 На ћуприји ћораве Марије,
0458 Код чардака Паук-харамбаше.
0459 Да је коме исприка гледати,
0460 Кад удари Лука на Паука,
0461 А дочека Паук из чардака:
0462 Док му дрвен чардак освојио,
0463 Са Паука главу ујагмио,
0464 Погину му дван’ест ефендија
0465 И још уз њих стотину коњика.
0466 Док пригази Марину ћуприју,
0467 Сломи с’ огањ ниже куле биле,
0468 Ниже куле Чубрић-Михајила,
0469 А прочу се грло Павишића:
0470 „Гдје си, Маро, мила јауклијо,
0471 Ево теби Павишића твога!
0472 Кршне сам ти свате покупио,
0473 Кршне свате од Осика Турке:
0474 Кума метно силен-Османбега,
0475 А прекумка Хасанпашу Тиру,
0476 А дјевера соргуч’ од Будима,
0477 Бајрактара сина везирова.“
0478 Док високу освојише кулу,
0479 Погуби Лука Чубрић-Михајила,
0480 А ујагми своју јауклију,
0481 Подиже је на алата свога,
0482 А повика сина везирова:
0483 „Бег Ахмедбег, дите везирово!
0484 Сад ћемо се натраг повраћати,
0485 Овде ваља војску искупити.
0486 Што сам ћио, то сам учинио,
0487 Хајсеру сам зајам повратио.“
0488 Док су они војску искупили,
0489 Док је Лука Прозор поробио,
0490 Шта изгуби својих коњаника:
0491 Три хиљаде и триста коњика.
0492 Зла адета у једних Турака!
0493 Док су једни добро задобили,
0494 Намах су се бегу повратили
0495 И зеленом пољу Јастребову.
0496 Кад стигоше силен-Османбегу,
0497 Приварише силен-Османбега:
0498 „Бег Османбег, сила од Осика!
0499 Зло подиже силновиту војску,
0500 Даде војску Павишића Луки,
0501 Сву ће т’ Лука војску посијати.“
0502 Османбегу сузе ударише,
0503 Подиже се с поља Јастребова,
0504 Бег остави три паше цареве,
0505 Међу њима соргуч’ од Будима,
0506 Да чувају поље Јастребово.
0507 Диже собом дванаест хиљада,
0508 Пође беже низ поље Прозору.
0509 Пола поља није пригазио,
0510 И он срите Павишића свога,
0511 Све поп’јева на алату Лука.
0512 Кад га види силен Османбеже,
0513 Бег прегрли на алату Луку:
0514 „Јеси л’, Лука, здраво и весело?“
0515 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!
0516 Камо т’, беже, поље Јастребово,
0517 Ком си, беже, поље оставио?“ “
0518 „Чувају га три паше цареве,
0519 Међу њима соргуч од Будима.“
0520 „ „Јеси л’ своје ћери добавио?
0521 Давно сам их теби опремио
0522 И Марицу Хајсер-генерала.“ “
0523 „Ено их, синко, код чадора мога.
0524 Је л’ се твоја изгрдила војска?“
0525 „ „Османбеже, за то се не пита:
0526 Врло се је запатила војска,
0527 Погинуло код Прозора била
0528 Три хиљаде и триста коњика,
0529 А хиљаду носим рањеника.
0530 Нека, беже, така је Крајина!
0531 Врло су ми задобили Турци,
0532 Никад ’вако задобили нисте.“ “
0533 Док стигоше пољу Јастребову,
0534 Већ им сунце паде за планину.
0535 Њему вели силен Османбеже:
0536 „Трећи сине, Павишићу Лука!
0537 Хоћемо ли овде преноћити?
0538 Врлетна је стаза у Бакоњи.“
0539 „ „Не будали, силен-Османбеже!
0540 Вакта овде није од конака.
0541 Бјежмо, беже, под гору Бакоњу!
0542 Ти чујеш ли јеке од топова?
0543 Бан би мого силу истирати,
0544 На уморне наске, ударити,
0545 Сви би лигом могли изгинути.
0546 Бјеж’мо, беже, у гору Бакоњу,
0547 Само кад си ћери избавио!“
0548 Диже војску с поља зеленога,
0549 Оде Лука под гору Бакоњу.
0550 Уз Бакоњу гору ударише,
0551 Сву ноћ они љуто путоваше,
0552 Вавик Лука виче са алата:
0553 „Полако јаш’те у гору Бакоњу,
0554 Чувајте добро наше рањенике,
0555 Рањена немој нико оставити,
0556 Лука знаде, шта је рањеника.
0557 Ко остави једног рањеника,
0558 Згубит ће га код Осика Лука.“
0559 И Бакоњу гору пригазише,
0560 Већ им био данак освануо,
0561 Отискоше до Осика била.
0562 Када Лука под Осик изиђе,
0563 Под Осиком заставио војску,
0564 Сав добитак на хрпу санио.
0565 Он повика Хасанпашу Тиру:
0566 „Ти ћеш, паша, право подилити! “
0567 Ту им паша право подилио:
0568 Све на здрава даде подједнако,
0569 На рањена по два паја даје,
0570 Ко погино, по пет западало,
0571 Нек му дјеца код оџака знаду,
0572 Зашто им је бабо погинуо.
0573 Када сваком право учинио,
0574 Свак окрену својој домовини.
0575 Остадоше три паше цареве,
0576 Међу њима соргуч од Будима.
0577 Да виђамо Павишића Луку!
0578 Даде бегу Хајсерову главу,
0579 Поклони Мару Хајсер-генерала
0580 Мехмедбегу Османбеговићу.
0581 Њему вели силен Османбеже:
0582 „Трећи сине, Павишићу Лука!
0583 Ти си моје ћери избавио,
0584 Ја т’ узео за сина трећега:
0585 Пола т’ џаба достојања мога!
0586 Шест стотина ја имам димова,
0587 Ето теби триста кућа кмета!
0588 Ако с’ не ћеш потурчити, сине,
0589 Нико ти за то завидити не ће,
0590 Држат ћу те ка и сина свога,
0591 Од тебе врата затворити не ћу.“
0592 Њему вели Павишићу Лука:
0593 „Ја се, беже, потурчити не ћу,
0594 Никад ти хиле учинити не ћу,
0595 Док је моје на рамену главе.“
0596 Свак је Луку добро даровао:
0597 Најкашње га везир помилово,
0598 Помилово, добро даровао.
0599 Даде му читлук стотину димова
0600 И агалук стотину нефера.
0601 Везир му је кулу начинио
0602 А код бега кано и у бега,
0603 А даде му своју бујрунтију,
0604 Да је првак у Осику билу.
0605 Док му ј’ жива на рамену глава,
0606 Куд год рече Павишићу Лука,
0607 Сви да Луку послушају Турци.
0608 Кад год хоће војевати Лука,
0609 Да он море подигнути војску,
0610 Дигнут’ војске тридесет хиљада
0611 Брез изуна будимског везира,
0612 Да окреће, куд је њему драго.
0613 Оженише Луку у Осику
0614 Липом Маром Чубриц-Михајила,
0615 С њоме био, пород породио.
0616 Док су им главе у животу биле,
0617 Добро су га миловали Турци.
0618 Заједно су често војевали,
0619 Ником није криво учинио.
