О српском језику
Писац: Бошковић Јован
9.5 О царинику, царини и царинарници
Бошковић, Јован (1888). О српском језику. Београд: Штампарија Краљевине Србије


Vо О царинику, царини и царинарници.

уреди

Сви смо сложни у томе, да треба избацити из службене терминологије туђу реч „ђумрук“, која је непотребна и неудесна, по што имамо своју а згоднију.

Код туђе речи пита се увек: од кога смо је народа примили? Коме имамо да захвалимо на позајмици? И по томе, којим се саобраћајем добивају техничке речи, оним путем иде култура.

Латинску реч commercium (трговина, саобраћај) Грци средњега века претворише у χουμέρχιον, од које стари Срби начинише коумєрькь. Али ми данас не кажемо „кумерак“, него Турци грчку реч прекројише у ђӧмрык, а ми од њих узесмо ђумрук.

Ну поред те непотребне туђе речи има и народна реч царина.

Онај дакле, који је поменуту туђу реч унео у службени саобраћај и у закон, неје страна 281 знао да у народу има домаћа реч то. У његовом месту и докле се види звоник општинске му цркве говорило се тако, па крај.

Али према данашњем напредном стању науке о језику зна се ово:

  1. Царина звала се и зове се у нашем народу, и у старо доба и данас, такса на робу при увозу и извозу из државе, la douane, der Zoll, ђумручина. (Даничић, Рјечник из књижевних старина; Вук, Рјечник данашњега народног језика.) Дакле у дугом животу и узрасту нашега језика звала се та ствар тако. Од ње је придев царински.
  2. Тако се звала и зове и администрација за то, па и писарница за ту администрацију, као и у другим језицима la douane, Zollamt, ђумрук, али ређе.
  3. Кад се хоће да се избегну два смисла, онда ту управу, писарницу, кућу ваља звати царинарница. Речи са сложеним наставком арница имају увек леп смисао; оне значе некога радника собу, радионицу, болту, канцеларију, звање, као: пекар-(а)н-ица, писарница, књижарница, дакле и царинарница. страна 282 А наставак ара не даје речи лепо значење, него често презорно, као: дрвара (комора за дрва), стражара, штенара, бухара (буара, бувара) и т. д. Пивара значи: где се куха пиво, а пивница или пиварница где се продаје. С тога не ваља писати „царинара.“
  4. Цариник зваше се и зове у народу царински чиновник (le douanier, der Zollbeamte, ђумругџија). Од те је речи придев: одређено цариников, а неодређено и за множину царинички.

Поред те речи говори се данас још и царинар, од које је изведена царинарница. Али је Вук изабрао цариник, као обичнију а лепшу, па ју је унео и у Свето Писмо.

Предлажем, да вам се лист зове: Цариник.

И тим мислим да сам одговорио на сва ваша питања.

Цариник 1885.