О српском језику/9.2

←Поглавље 9.1

О српском језику Писац: Бошковић Јован 9.2 Тачка или „точка“

Поглавље 9.3→

Бошковић, Јован (1888). О српском језику. Београд: Штампарија Краљевине Србије

II^о Тачка или „точка“

Приказујући књигу „Цртање слободном руком“, од Ст. Тодоровића, поменух: црте и тачке, тачкасте црте и т. д., па онда у примедби додадох ово:

Према староме тъчька, руски точка, punctum — од корена: тък тъкнѫти 1. pungere, impingere, 2. fixum esse, haerere. Отуда је и у винограду и врту тач-ка или при-тка, (тачкаш, приткаш и причаник) и старо тъчьнꙗвати и притꙑцати comparare, притьча parabola, и тaчан, тачно (тъчьно). Осим тачка и при-тка говори се још и такља — све од такнути. У осталом испореди члан човечјег тела, члан винограда., члан друштва (т. ј. умнога тела), члан закона и чланак у новинама.

Вила 1865.