Ој убава, убава девојко.
Леђан љуби Леђанку девојку,
Ноћ гу љуби дан си дома иде.
Једно га је јутро преварило,
И ту је га сунце огрејало, 5
Па се чуди Леђанин грађанин
Ко ће прође кроз Леђана града?
Учи си га Леђанка девојка,
Вржи грло сас бела марама,
Свак’ ће мисли Леђан грло лега. 10
