Ој убава, убава девојко, ој,/Забелела бела зора

* * *

[Ој убава, убава девојко, ој]

Ој убава, убава девојко, ој,
Забелела бела зора,^[1]
Мијаило, мило име,
Из пустињске влашке стране.
Нису биле беле зоре, 5
Већ су биле младе моме.

---

Референце

1. Ово се понавља уз сваки ред.

Извор

• Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 38.