Ој убава, добра девојко

* * *

[Ој убава, добра девојко]

Ој убава, добра девојко!
Бре недај недај девојко,
магла ти у двор припаде,
из магле јелен излете,
бел ти босиљак опаса, 5
големо цвеће погази.
— „Нека га паса, пустиња,
ја сам га за тој сејала.“

---

Певач и место записа

Док се ово пева девојка — невеста — стоји на кутним вратнма, а сватови у дворишту.

Бело Иње (Сврљиг). Чуо од Милорада Видојковића, Мих. В. Пешић, учитељ.

Референце

Извор

• Кићине песме; збирка српских народних песама. Књ. 2; Издање Уредништва "Киће", Београд, 1926.. стр. 64.