* * *
[Ој девојко где си ладовала]
Ој девојко где си ладовала,
ладовала испод Београда,
тамо има мома за просење,
ама се је јадна разболела.
Њој долазе два мила девера. 5
Кажи сна'о мож' ли преболет?
И да могу ваша бити нећу!
Ваша ме је мајка прекорила,
сваку стопу ми је измерила
и у стопу невен посадила. 10
Невен вене, он за мен’ да вене,
огањ гори, он за мен' да гори,
кад се мије, до мен' да се вије.
|
|
Референце
Извор
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 188.
