* * *
Ој Хајрија, б’јело лице,
Жалише лж те другарице,
Жалише лж те сестре миле,
Што су с тобом научиле?
Златан чанак и кашика, 5
Најљепша је наша дика.
Гдје год наша снаша стаде,
Ђевојкама миндиљ паде,
Шта ће нама та катана,
Што је такла до тавана, 10
Зелен трава и цвијеће,
Наша Хајка к’о пролеће,
Гдје је оком погледала,
Бисером је обасјала.
