Ој, ти Луко, Божја слуго (Вар2.)

* * *

[Ој, ти Луко, Божја слуго]

Ој, ти Луко, божја слуго,
узми нож црнокоран,
па ти иди уз пут, низ пут,
кога сретнеш мимоиђи га,
кога стигнеш обиђи га, 5
па ти иди оном, ко те је пратио:
убоди га у срце, у главу,
у мозак, у очи,
у уста, у језик,
у нос, у уши, 10
у чело, (итд.) и свуд!
Дај главу за главу,
мозак за мозак,
очи за очи,
уста за уста, 15
језик за језик,
нос за нос,
уши за уши,
чело за чело (итд.).

---

Певач, место записа и напомена

Прикупила, у лето 1933 год., Станојка Марковић, из Жабара.

Церовац.

Референце

Извор

• Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 8, 1933.; Петровић, Алаксандар: Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, стр. 84-85.