Очи лукаве

Очи лукаве Писац: Јован Пачић

Мамне очи јесу силне
Кад погледом преумилне
Варат, чарат тако знаду
Сваког власти да имаду
Промотрити.
Очи, на ме не мигајте,
Остро нит’ ме погледајте:
Буд гледање љупко тако
Хоће мене сасма лако
Растопити.

Силне искре просипате,
Власт од мене узимате;
Растопим се ја при концу
К’о што снег и лед на солнцу
Презрачноме;
Восак ил’ к’о што с растече
Огња кад га жар пропече.
Вид ћете ми ви узети,
Оку моме плач донети
Помрачноме.

Очи моје, ви бегајте,
Зла толика не гледајте.
Око мамно, чародејно,
Јесте вабјашч полнасмејно,
Преварљиво.
Чувајте се ви таквога
Дакле ока лукавога,
Јер које се увек смије
Простосрдно цело није,
Већ лажљиво.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 147-148

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Пачић, умро 1849, пре 175 година.