Отмица/16
◄ ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII | ПОЈАВА IX ► |
ПОЈАВА VIII
(При крају песме улазе свати. Напред чауш, који ујујуче. Он је сав цвећем претрпан. Забацио чутуру са пешкирима за леђа. За њим гајдаш и музиканти, па Милица невестински окићена; њу води девер, а око њих енђебуле. За њима остали свати са младожењом, који има преко прсију пешкир везен као ленту.)
ЧАУШ: Дувај, гајдашу, умуко да Бог да! Дувај или нећеш ни капи вина добити!
АНЂА: Добро ми дошли. мили свати! Јесте ли уморни? Добро ми дошла невестице и сретно нека је! (пружа јој сито и столичицу на коју се она попне и из сита баца на свате жито и шећерлеме. Свати хватају).
ЧАУШ: Овамо, нево, овамо! Нека и мене берићет обасне!
(Милица пошто је тако неколико пути шаком бацила по сватима жито и шећерлеме, узима киту цвећа и тражи очима младожењу на кога баци цвеће.)
АНЂА: Младожењо приђи и скини невесту.
РАДОЈЕ: (прилази, обухвати је око паса и кад је скиде са столице он је пољуби): Буди ми добра и сретна!
(Милица дође до уласка; ту јој предаду мушко детенце од две до три године, које она три пут у вис подигне и три пут пољуби).
АНЂА: А сад хајд у кућу кћери! Унеси нам срећу и напредак!
(Милица прима од Станојке хлебове; меће их под мишку себи: узима вино и са девером, Анђом и енђебулама улази у кућу.)
ЧАУШ (стане пред корито и меша штапом по води):
Ајде, свати, превозите се! Ама платите возарину. (Свати прелазе и сваки баца у корито по крајцару).
ХОР ПЕВА:
Полетео соко сиви
Преко гора и планина,
За њом бела голубица
Подигла се из долина.
То небио сиви соко,
Нити бела голубица,
Него момче црнооко,
А са њиме невестица.
Невестици момче збори:
„3а мном, за мном душо моја!
Ја ћу тебе миловати;
У дворима мојим белим
Лепо ћемо живовати!“
(За то време из куће излази Милица са девером и енђебулама. У авлији хвата се коло и игра. Музика свира сремачко коло. У сред кола игра чауш сам.)
ЧАУШ (играјући броји поскочицу):
Она, цуца,
Свати скупа,
Од девојке
До девојке,
Од лепојке,
До лепојке,
Што погледа тако холо
Да поиграм с њоме коло.
У девојке лепо лице
Ко у наше невестице!
Сунце сјаје,
Звезда сјаје,
Али њено лице бело
Хоће сунце да надсјаје!
Ују, ју, ју, ју!
СВАТ (прихвата поскочицу):
Доцкан стиже по девојку!
Ко тичица,
Препелица
Одлетела девојчица!
Преко села,
Света бела;
Преко поља,
Равних доља
Преко оне чарне горе
У драгове беле дворе.
ЧАУШ: Ују, ју, ју, ју!
СВАТИ (певају):
Хајде коло,
Наоколо,
У дворе се песма вије,
Ту се рујно вино пије.
У дворови пауница,
Наша лепа невестица,
Поносито шири крила
И злаћена пера своја;
Младожења за њом ходи
А она га мами мила:
„Мени, мени, мој драгане!
Ја за тебе још од лане
Ширим сјајна крила своја,
Златна пера сад су твоја!“
ЧАУШ:
Хајд у дворе мили свати,
Време нам је вечерати;
АНЂА: Изволте, изволте! Већ је постављено! А лако ћемо весеље продужити. (Сви, осим Радоја, Милице, Милоја и Станојке улазе).
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|