* * *
[Откако ме мајка даде]
Откако ме мајка даде,
Све сам млада мејанџика.
Свакојаки дођуваше,
Баш овакви не дођоше!
Свуноћ пише, не платише. 5
Један од њи’ проговара:
„Чујеш, море, мејанџике,
Ти не казуј мејанџије,
Док замакнем девет града,
У десети да улегнем!“ 10
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 304.