Осмех
| Осмех Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Осмех
Волим слушат' морскијех таласа
Страховиту смртоносну јеку
И ножева крвожедну секу
И лајање несношљивих паса;
Волим чути грома лелек пусти
И урлање лавова свирепо —
Него осмех умерени лепо
С човечијих танких слушат' усти.
Море дави, страшно лав уједа,
Сабља сече, грмећ' гром обара —
Ал' толико покора не ствара,
Као осмех човечијег једа.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|