Освета (Алекса Шантић)
| ◄ | ► |
ОСВЕТА
ПРИЧА ИЗ НАРОДА
Неки сељак, кад је косио на својој ливади траву, спази једно легло (гнијездо) ласице. У леглу спаваху голи мали ласићи, али сами без своје мајке. Сељак се сагне и узме легло те га пренесе на друго мјесто, да га не би са непажњом какогођ косом утаманио. Сељак настави опет свој рад са косом. Наједанпут спази, гдје иде ласица и приближује се своме мјесту, на коме је оставила легло са младијем. Сељак стане посматрати, шта ће ласица радити кад не нађе своје легло. Ласица дошавши на оно мјесто, на коме је оставила своје младе, видје да јој је неко дигао њезине драге ласиће. Узврти се и почне тражити тамо амо своје младе, али јој би узалуду тражење. Онда почне гледати на сваку страну стојећи на једном мјесту; док наједанпут полети и успуже се уз једно дрво о коме је био овјешен истог сељака један кабао (ведро) пун млијека. Стане на кабао те отрује све млијеко неком травом. Док је то она чинила, сељак брзо узме легло са ласићима и стави га на оно мјесто, одаклен га је дигао. Ласица кад сиђе с дрвета оде опет тражити своје драге ласиће, и на радост њезину нађе своје мале, голе ласиће. Омилује их и нахрани. Сад се ласица опет одвоји од младијех. Успуже се поново на исто дрво, гдје висаше кабао пун млијека, и гризући зубима дуже времена канаву (конопац), којом је био привезан кабао, прекине је а кабао пане на земљу из кога се проли све млијеко.
Сељак, кад је видио ову мудрост овако мале животиње, рече: "Чини добро не само људству, него и животињи, па ће ти бити добро". "Зло чини, зло ће те и снаћи". Животиња, па и она зна шта је "освета".
Извор
уреди- Голуб,1887, бр.5
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алекса Шантић, умро 1924, пре 100 година.
|