* * *
Опет тада: кад дјевојке
савијају ките за свaтoвe
Црвено цв'јеће ћетало,
Млада га Даре бераше,
Мајци га на скут мећаше:
А мајка с' кута на траве:
„Ни моја Даре ни цв'jeћe.“[1] 5
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ За мајком долази отац, за оцем браћа, сестре и ост.: а на посљетку тек долази младожења (како му је име), који меће цвијеће „са скута у њедра;“ — „„И моја Даре и цв'јеће.""
Извор
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 156.