Опет свекрва и невјеста
Удовица стара оженила јединка сина, па кад су се сватови с ђевојком примакли кући, истрчи јој свекрва да је сусрете, па кад јој се приближи запјева поскакујући испред ње:
- Благо мене! ево снахе, ево одмјене.
- Снаха тихо проговара испод махраме:
- Тако врат ја не сломила с ове коњине,
- Редом ћемо у планину сваке године.
Извор
уредиВрчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 15–16.