Опет на свадби, првијенцу

* * *


   

Опет тада, барјактару

(Рисанска)

Одвила се златна жица од ведра неба,
Савила се првијенцу око клобука;
То не била злагна жица од ведра неба,
Већ то била добра срећа од мила Бога.[1]
Част да ти је, првијенче, и црвено вино! 5
Попиј и ту, и другу, да ти обје пробуду!


Референце

  1. Мјесто добра срећа од мила Бога" говори се и: "снаха наша од добра рода."


Извор

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 57.