Опет на просидби (4)

* * *

Опет на просидби
(Рисанска).

Запросио челебија Петро ^[1]
На далеко лијепу ђевојку.
Баш ђевојку прелијепу Ану; ^[2]
Петро проси, Ана се поноси.
Е је Петра влахиња^[3] родила. 5
Мали Петро поручује Ани:
"О тако ти, лијепа ђевојко!
"Немој ми се поносити млада!
"И ако ме родила влахиња,
"Потпуно је родила јунака: 10
"Ти ме узми, не ћеш се кајати."
И тако се смиловала Ана,
И она је поручила Петру:
"Купи свате, ајде по ђевојку."
Кад је Петра књига допанула, 15
Купи свате челебија Петро.
Скупи свате, оде по ђевојку.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Референце

↑ Или како буде име младожењи.
↑ Или како буде име дјевојци.
↑ Осим онога, што се по сјевероисточнијем крајевима народа нашега овом ријечи влах зову и прави Власи, који се по осталијем крајевима највише зову Каравласи, Срби закона Турскога у Босни и у Ерцеговини, а тако и они закона Римскога, како у Босни и у Ерцеговини, тако и у царству Австријскоме изван Далмације, зову власима браћу своју закона Грчкога; у Далмацији пак грађани и варошани зову влахом свакога сељака са сухе земље (који не живи на острвима), а што се нашијем језиком онамо зове влах оно се Талијанскијем и по овоме Њемачкијем зове морлак (mor1ассо). — Јамачно ова пјесма није спјевана за просидбу, него се на њој само за то пјева, што је о прошењу дјевојке; таковијех пјесама има и више, које нијесу спјеване за оне догађаје, на којима се највише пјевају, него су само за то узете, што се чини, да приликују за оне догађаје као, н. п. апостоли и јеванђелија за празнике.

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 3-4.

[1] Или како буде име младожењи.

[2] Или како буде име дјевојци.

[3] Осим онога, што се по сјевероисточнијем крајевима народа нашега овом ријечи влах зову и прави Власи, који се по осталијем крајевима највише зову Каравласи, Срби закона Турскога у Босни и у Ерцеговини, а тако и они закона Римскога, како у Босни и у Ерцеговини, тако и у царству Австријскоме изван Далмације, зову власима браћу своју закона Грчкога; у Далмацији пак грађани и варошани зову влахом свакога сељака са сухе земље (који не живи на острвима), а што се нашијем језиком онамо зове влах оно се Талијанскијем и по овоме Њемачкијем зове морлак (mor1ассо). — Јамачно ова пјесма није спјевана за просидбу, него се на њој само за то пјева, што је о прошењу дјевојке; таковијех пјесама има и више, које нијесу спјеване за оне догађаје, на којима се највише пјевају, него су само за то узете, што се чини, да приликују за оне догађаје као, н. п. апостоли и јеванђелија за празнике.

[1]

[2]

[3]