Опет женидба Сењанина Ива

0001 Кад се жени Сењанине Иво,
0002 На далеко запроси ђевојку,
0003 На далеко у земљи приморској
0004 У некака приморскога бана;
0005 Иво проси, бане му је даје.
0006 Млого, кажу, потрошио благо,
0007 До три чизме жутијех дуката;
0008 А за дуго рока оставио,
0009 Одгодио за годину дана,
0010 Док му узри бјелица пшеница
0011 И у брду винова лозица,
0012 И док скупи кићене сватове,
0013 И док дође у приморје равно
0014 По ђевојку питому Ружицу.
0015 Пак отиде двору бијеломе.
0016 Но да видиш хала и белаја!
0017 Натури се алајбег Мехмеде
0018 Од Удбиње од Турске крајине,
0019 Те препроси питому Ружицу.
0020 Више Турчин натурио блага,
0021 Кажу, брате, пуних шест чизама
0022 Све жутијех у злату рушпија;
0023 А за мало рока оставио,
0024 Од првога петка до другога,
0025 Докле само оде у Удбињу,
0026 И сакупи кићене сватове.
0027 Но кад чула лијепа ђевојка,
0028 Доватила дивит и хартију,
0029 Те начини књигу на кољену
0030 Свом драгану од Сења Ивану:
0031 „О Иване, прва срећо моја!
0032 „Не куп’ свата, не трошидер блага,
0033 „Веће купи тридесет јунака
0034 „По избору бољег од бољега,
0035 „Који воли на бој ударити,
0036 „Него пити жежену ракију;
0037 „Па ме чекај у Пролом-планини.”
0038 На брзо му књигу оправила.
0039 Кад Ивану ситна књига дође,
0040 Те виђео, што му ситна каже,
0041 Удари се руком по кољену:
0042 „Авај мене, до Бога милога!
0043 „Ђе ми Турчин одведе ђевојку.”
0044 Пак дозива сестрића Тадију:
0045 „О Тадија, мој мио сестрићу!
0046 „Изиђиде на бијелу кулу,
0047 „Развиј барјак, удри у ледину,
0048 „А опали двије пушке мале,
0049 „Подај хабер Сењу бијеломе,
0050 „Те сакупи тридесет јунака;
0051 „Немој пуштат’ рђу под барјака,
0052 „Но јунака бољег од бољега;
0053 „Јер ми други одведе ђевојку,
0054 „Од Удбиње алајбег Мехмеде.”
0055 Кад то зачу дијете Тадија,
0056 Разви барјак, уд’ри у ледину,
0057 А истури двије пушке мале,
0058 Хабер даде Сењу бијеломе;
0059 Састаде се тридесет Сењана
0060 По избору бољи од бољега,
0061 А међ’ њима дијете Тадија,
0062 Зелен га је барјак оклопио,
0063 А јамака кита од барјака.
0064 У том дође Сењанине Иво,
0065 Те се чета на пут отиснула;
0066 Стиже чета у Пролом планину,
0067 А кад дође друму на раскршће,
0068 Прошли Турци у приморје равно,
0069 Ал’ се јоште повратили нису;
0070 Ту их чека Сењанине Иво
0071 Од дан’ до дан’ три бијела дана;
0072 Кад четврто јутро освануло,
0073 Стаде јека равнога приморја,
0074 А удари хука у планину,
0075 Кренуше се кићени сватови
0076 Уз приморје кроз Пролом планину;
0077 Тада рече Сењанине Иво:
0078 „Није л’ мајка уродила сина
0079 „И у чету моју опремила,
0080 „Да отиде доље низ планину,
0081 „Да уводи силу и сватове,
0082 „Јели млого коња и јунака,
0083 „Можемо ли боја учинити?”
0084 Али вели дијете Тадија:
0085 „Мој ујаче, од Сења Иване!
0086 „Ти не држи вјере у другоме,
0087 „Но сам иди, те Турке развиди.”
0088 Кад то зачу од Сења Иване,
0089 Оде право друмом низ планину,
0090 Па се попе на јелу зелену,
0091 Оде гледат’ коње и јунаке:
0092 Има свата три стотине равно
0093 По избору бољи из Удбиње.
0094 Кад то виђе Сењски капетане,
0095 Препаде се, срамота га било!
0096 Те плашљиво у дружину дође,
0097 Мучно дође, а мучније каже:
0098 „Браћо моја, тридесет Сењана!
0099 „Да се, браћо, у со прометнемо,
0100 „Не би Турком осолили ручка,
0101 „Толика је сила у Турчина!
0102 „Но падните по трави зеленој,
0103 „Покријте се грањем јеловијем,
0104 „Докле прође сила и сватови.”
0105 Али вели дијете Тадија:
0106 „Мој ујаче, од Сења Иване!
0107 „Не плаши ми по планини друга,
0108 „А ти бјежи, куда тебе драго.”
0109 Но Ивана друштво послушало,
0110 Попадаше по трави зеленој,
0111 Покрише се грањем јеловијем;
0112 Ал’ не ћеде дијете Тадија,
0113 Већ се вуче од јеле до јеле,
0114 Довуче се друму на раскршће,
0115 Заклони се за јелу зелену.
0116 Ал’ ето ти силе и сватова:
0117 Напријед је алајбег Мехмеде
0118 На његову ату доратасту,
0119 Голу сабљу баца под облаке,
0120 А у б’јеле дочекује руке;
0121 За Турчином алајбег-Мехмедом,
0122 За њим иде Осман Туре младо
0123 На вранчићу врата широкога,
0124 На коњу је ноге прекрстило,
0125 Пола голе сабље повадило,
0126 Па удара у ситну тамбуру,
0127 Уз њу Туре Турски попијева;
0128 За њим иде Плоча Сијаија
0129 На ђогату коњу помамноме,
0130 И он пола сабље повадио,
0131 А шешану носи преко крила,
0132 Често гледа тамо и овамо;
0133 А за њим је на кулашу Тале,
0134 Тале бјеше ђевер код ђевојке,
0135 И он води коња под ђевојком.
0136 Кад ђевојка на биљегу дође,
0137 Она викну из грла бијела:
0138 „Ђе си, Иво? Ниђе те не било!
0139 „Одведе ме алајбег Мехмеде
0140 „На срамоту тебе и твојима.”
0141 Но то Иво и слуша и гледа,
0142 Па се Иво вере око клада,
0143 К’о шугава коза од обада;
0144 А кад зачу дијете Тадија,
0145 У ђетету срце заиграло,
0146 Па дијете срце слободило:
0147 „Што си ми се, срце, уплашило?
0148 „Једном си се од мајке родило,
0149 „А другом ћеш, срце, умријети.”
0150 Па довати танку приморкињу,
0151 Којано је пуста харчалија:
0152 Од два грла, од зрна четири,
0153 И сувише дванаест сачама;
0154 Наслони је на лијеву руку,
0155 Те загледа алајбег-Мехмеда,
0156 А десном јој даде ватру живу;
0157 На добро га мјесто погодио,
0158 Под калпака међу оба ока,
0159 Турчин паде у траву на главу;
0160 Но кроз њега зрно пролећело,
0161 Те погоди Осман-Туре младо
0162 У његове токе на прсима,
0163 И он паде у зелену траву,
0164 Ни земља га жива не дочека;
0165 Па до њега бјеше погодило
0166 Посред паса Плочу Сијаију,
0167 Те Турчина укинуло с гласа.
0168 Кад тројицу земљи обалио,
0169 Остали се препадоше Турци,
0170 А повика дијете Тадија:
0171 „Ђе су ваше? Остале ви пусте!”
0172 На мах пуче тридесет пушака,
0173 На мах паде за тридест Турака;
0174 Тад’ хајдуци јуриш учинише,
0175 По планини рашћераше Турке.
0176 Но да видиш будалине Тала!
0177 Како бјеше ђевер уз ђевојку,
0178 Он довати са коња ђевојку,
0179 Па је баци за се на кулаша,
0180 Па побјеже с њоме низ планину;
0181 Од Сењана то нико не виђе,
0182 Јер се бјеху, брате, забавили
0183 Око пуста ћара и шићара;
0184 Но угледа дијете Тадија,
0185 Па се пусти за њим низ планину,
0186 Но кад виђе, ђе стићи не може,
0187 А он викну из грла бијела:
0188 „Ујна моја, лијепа ђевојко!
0189 „Ак’ не желиш млада погинути,
0190 „Посагни се доље попониже,
0191 „Укажи ми плећи на Турчину.”
0192 Послуша га лијепа ђевојка,
0193 Показа му плећи на Турчину,
0194 Земљи паде дијете Тадија,
0195 Те он гађа на кулашу Тала,
0196 На добро га мјесто погодио,
0197 У аздију међу плећи живе,
0198 Турчин паде са коња кулаша,
0199 Тале паде, Тадија допаде,
0200 Увати му дебела кулаша,
0201 А русу му одсијече главу,
0202 Па одведе коња и ђевојку
0203 На планину Сењанину Иву,
0204 Па овако бјеше говорио:
0205 „Ето, ујко, лијепе ђевојке,
0206 „И ето ти Талова кулаша;
0207 „Но ја с тобом друговати не ћу,
0208 „Кад си тако страшљив међу друштвом.”

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 141-145.