Од тих
Од тих...
Од тих... Писац: Владимир Васић |
Од тих врелих пољубаца,
Од те ватре из очију,
Од тих снежних белих груди
Сто ме чуда обавију.
Свако чудо себи зове,
Свако хоће миловања,
Па на груди твоје панем,
Те о чуду срце сања.
Срце једно, — чуда веља! —
Аох, јадно срце моје,
Срце једно, а те очи
Стопише га, душо, твоје.
Па без срца блеђан ходим
К'а увелог цвета боја,
Но је срећа што ме често
Залевају уста твоја.
1861 год.
Напомена
уредиОбјављено у књизи Песме, стр. 39
Извори
уреди- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 23-24.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.
|