* * *
Од нициње и од ветра[1]
Усту злиње,
усту на злиње!
Ту ти место није.
Место ти је трново,
место ти је глогово, 5
пасја постеља.
Усту злиње!
Усту на злиње!
Иди у гору зелену,
'де секира не сече, 10
'де пас не лаје,
'де петао не пева.
Иди ветре,
иди ницињо у гору зелену
'де се ништа не чује. 15
|
|
Напомена
Казивала Милосава Сремчевић роћена Милићевић (1911) из Беле Воде. Забележено 1982. године.
Референце
- ↑ Нициња је израслина „гута" на телу. Ветар је по веровању казивача болест „као удари у главу и у ноге“. Разликује се црвени ветар (по црвенилу оболелог места) и бели ветар (по бледилу оболелог места).
Извор
- Народне умотворине из Крушевачког Поморавља (Записи из Беле Воде) „Расковник", новембар 1984., година ХI, број 41., стр. 42.
