* * *
Од метаљку 1
Ошла бела квачка
у гору зелену,
под камен зелени
јајца насносила.
Бела квачка, 5
бела пилчићи,
бела пилчићи из гору повела.
Срела је божја мајка,
божја мајка - Богородица,
па ју питувала: 10
— Куде си квачко водила пилићи?
— Кад ме питаш божја мајко,
божја мајко - Богородице,
право ћу ти кажем:
нес’м ји нигде водила, 15
него сам ошла у гори зелену,
па сам извела бела пилчићи,
па сам пошла, (Раде) напала
бела метаљка,
да бела пилчићи с кљунице искљуву 20
белу метаљку,
а с крилца да одмету,
а с ноктићи да одчобрље
и бела метаљка да се растури,
да се размете. 25
|
|
Певач, место записа и напомена
Динић Даринка, 69. г.с. Давидовац код Сврљига. Новембар 1971.
Кад око прекрије црвена скрама каже се, то је метаљка.
Референце
Извор
- Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 236-237.
- Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 94.
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 153-154. бр. 230.
