* * *


Од ветрине 2

Зададе се бели облак
из бела дана,
из њега бела вила паде,
како паде, пред (Свету) стаде
и рече: — Што ти је? 5
— Тој и тој ме заболе,
па ништа не могу.
— Не бој ми се (Свето),
тој ће виле, сестре миле
да олече. 10
Без руке уграбише,
без секире исекоше,
без огња опекоше,
без уста изедоше,
без дупе посраше, 15
растурише,
како пра' по путиње,
како маглу по делиње,
како тићи по плотићи.
Усту, уступи. 20


Певач, место записа и напомена

Арсић Живојинка, 70. г.с. Грбавче код Сврљига. Април 1972.

Кад се ветрови сударе и почну да дувају у круг — зове се вириште. Ако вириште ухвати дете, постаће, кажу људи, малоумно, окретаће се у круг као и ветрови. Онда му се. баје „од ветриње”.

Референце

Извор

  • Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 235-236.
  • Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 92.
  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 90-91. бр. 123.