Од Задарја бане
Од како је свијет постануо,
није љепши цвијет процветао,
у Задарју, бијеломе граду,
а на кули од Задарја бана.
То не био цвјетак од земљице, 5
већ то била лијепа ђевојка,
по имену дилбер Јефимија.
Цуру просе много муштерија,
цуру просе, а не да је бане,
па је једном уранио бане, 10
па он иде цури у одаје,
у одају бане улазио,
па ђевојци добро јутро виче.
Ђевојка му здраље прифатила,
испред баба на ноге скочила, 15
лијепо му место начинила,
бојали му чибук запалила,
па му мрку каву додавала.
Кад је бане каву потрошио
и бојали чибук попалио, 20
онда бане шћери бесједио:
„Шћери моја, дилбер Јефимија,
тебе просе многе муштерије,
а ти бирај кога теби драго.“
Кад то зачу дилбер Јефимија, 25
онда цура баби бесједила:
„Мио бабо од Задарја бане,
стид је мене у те и гладати,
а камоли с тобом бесједити,
богме, бабо од Задарја бане, 30
ниједног ти муштерије нећу,
богу сам ја јемин учинила,
да ја нећу другога јунака,
веће 'оћу за оног јунака,
који јунак може прескочити, 35
прескочити скока из ћустека
пребацити с рамена камена,
и утећи на дугу мејдану,
устријелити под облаком ждрала,
а и мене младу надиграти. 40
Ја се бабо нисам научила,
купит, бабо, рухо ђевојачко,
већ сам се ја научила, бабо,
са Николом братом рођенијем,
чувајући у планини овце, 45
скакати се скока из ћустека,
а бацат се с рамена камена,
у утјецат на дугу мејдану,
под облаком стријељати ждрала.
Цесар диже на војску јунаке 50
и Николу брата рођенога,
ево има дванес' годин дана,
баш како је Нико отишао,
отишао на цареву војску,
како ђетић тамо одлазио, 55
још овамо није долазио.“
Када зачу од Задарја бане,
скочи бане на ноге лагане,
у одају своју долазио,
узе бане дивит и артију, 60
шаровите књиге пише бане.
Прву књигу начинио бане,
а на руке девет Југовића,
у књизи је бане бесједио:
„Чујете ли, девет Југовића, 65
ви дођите до Задарја равна,
баш до моје пребијеле куле,
да се рујна напијемо вина,
и да један говор учинимо.“
Спреми књигу од Задарја бане, 70
до Крушева, града питомога,
а другу књигу је начинио,
а на руке од Прилепа Марка,
Краљевића бане поздравио,
књигу спреми до Прилепа града. 75
Трећу књигу начинио бане,
а на руке Обилић Милошу,
и Милоша тако поздравио,
до Крушева књигу отпремио.
Па четврту књигу начинио, 80
а на руке Рељи Бошњанину,
и Рељу је тако поздравио,
књигу спрема Новоме Пазару.
Пету књигу начинио бане,
а на руке Топлици Милану, 85
и Милана тако поздравио,
књигу спрема до Топлика града.
Шесту књигу начинио бане,
а на руке Косанчић Ивану,
и Ивана тако поздравио, 90
кљигу спрема у Косово равно.
Седму књигу начинио бане,
а на руке Старини Новаку,
и ђетету нејачку Грујици,
и њих тако поздравио бане, 95
Романији књигу отпремио.
Осму књигу начинио бане,
а на руке Љутици Богдану,
и Богдана тако поздравио,
кљигу спрема на Загорје равно. 100
Када бане књиге растурио,
и мало се одморио бане,
кад војводе кули долазиле.
Лијепо их је дочекао бане,
спреми коње у подруме мрачне, 105
а војводе на бијелу кулу.
У одаји преноћили ноћцу,
кад свануло и грануло сунце,
војводама бесједио бане:
„О, војводе, моји соколови, 110
већ је моја на удају шћерца,
просиле је многе муштерије,
шћерца моја дилбер Јефимија,
муштерије ни једнога неће,
веће `оће онога јунака, 115
који ће је јунак надиграти.“
Кад војводе српске то зачуле,
на поље су они излазили,
са ђевојком игру затурили,
скакаше се скока из ћустека, 120
све прескаче дилбер Јефимија;
бацаше се камена с рамена,
пребачује лијепа ђевојка;
па се трчу на дугу мејдану,
све утече лијепа ђевојка; 125
стријељају под облаком ждрала,
све стријеља лијепа ђевојка,
све војводе цура надиграла.
Таман они игру растурили,
а старац је њима долазио, 130
војводама божју помоћ виче,
војводе му здравље прифатиле.
Бијела коса поклопила старца,
бијела брада пала до појаса,
кроз браду се сјаје токе златне, 135
као мјесец кроз јелове гране.
Војводама старац бесједио:
„Је ли изун српске војводе,
играти се са ђевојком лијепом?“
А војводе старцу бесједиле: 140
„Изун ти је, незнани јуначе!“
Онда с цуром игре затурио,
и ђевојку старац прескочио,
пребаци јој камена с рамена,
и утече на дугу мејдану, 145
устријели под облаком ждрала.
Кад то виђе дилбер Јефимија,
па закука као кукавица:
„Куку мени од сада до вијека,
коме ћу ја поклонити лице, 150
не зна му се ни вјера која је,
од кога је соја и племена,
са ког града и бијеле куле;
Кад погледаш девет Југовића,
као девет сивих соколова, 155
какв' ли су све српске војводе!“
Онда вели од Задарја бане:
„Сваки 'ајте завичају своме,
а ти, старче, баш води ђевојку.“
Кад то рече од Задарја бане, 160
сваки оде завичају своме,
оде бане на бијелу кулу,
а за њиме старац са ђевојком.
Изађоше на бијелу кулу,
на кули су ручак поставили, 165
а да видиш дилбер Јефимију,
она иде у подруме мрачне,
па наточи двије купе вина,
једну купу вина затровала,
купе носи на бијелу кулу, 170
једну даде од Задарја бану,
затровану старцу незнаноме.
Попи вино од Задарја бане,
старац пије вино затровано,
полу вина попи затрована, 175
полу врати старац на трпезу,
па из грла поче говорити:
„Секо моја, дилбер Јефимија,
то отрова брата рођенога,
ево има дванаес' годин дана, 180
како смо се ми растали, секо.“
То изусти, а душу испусти.
Кад то виђе дилбер Јефимија,
удари се руком по кољену,
па завика дилбер Јефимија: 185
„Јао мени од сад до вијека,
где отровах брата рођенога.“
Она попи вино затровано,
а кад попи вино затровано,
леже сека покрај брата свога, 190
како леже, више не устаде.
Кад то виђе од Задарја бане,
он је много изронио суза,
он састави куке и мотике,
па укопа свог милосног сина, 195
според сина дилбер Јефимији.
