[Облагала се Петкана]
Облагала се је Петкана,
сас најмалога ле девера,
да жнеје њиву голему,
што девет плуга, море, орали,
десета брана, море, влачила. 5
Петкану свекар, море, караја:
„Немој, Петкано, мори невесто,
тешка је млого, мори, облага!“
Петкана свекра, море, не слуша,
тури си љуљку, море, на раму, 10
бело тулбенче, море, на главу,
златно српченце, море, ју руке.
Жнејала њиву, море, жнејала,
Петкана њиву, море, голему,
што девет плуга, море, орали 15
десета брана, море, влачила.
Петкана њиву, море, ожнејала.
Дом кад је дошла, море, Петкана,
девет је краве, море, помузла,
десету краву, море, забрави; 20
десета крава, море, рикнала,
за њојно, море, мушко теленце.
Таг се Петкана, море, сетила,
за њојно мушко, море, детенце!
