Ноћ (2)
| ←Утеха (Када за гором...) | Ноћ Писац: Милета Јакшић |
| Потпуно различита песма од Ноћ из циклуса „Летње ноћи“ |
Откуд долазиш, разблудна ноћи,
Те влагом мире твоје тамне власи?
Да ли из хладних струја океана,
Где си пламен летњег дана
Провела на груди
Воденог духа? —
И сад се дижеш... у твојој коси
Горе корали, сија се бисерје,
Ризе су твоје обливене
Светлошћу благом и дахом морске траве
И груди мирисаве
Росне и меке
К’о лабудово паперје...
Заштитнице добра!
Љубавник се теби клања
А ти га благосиљаш
Сањива, уморна од миловања...
Ноћи! Не тони скоро у морске струје,
Јер ја љубим
Под твојим окриљем благим.
Злато ми спава на руци,
Драга ми спава, склопила је очи...
Продужи власт, ноћи чаробна. —
Ах, скоро ће зора доћи,
Већ душу јутарњи лахори
И ја нећу моћи
Поцрпсти богатство сласти
Којим су препуњене
Усне и груди њене.
Извор
уреди- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 511-512
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|