Ноћ и зора
| Ноћ и зора Писац: Јован Суботић |
Свађала се ноћ и зора,
Слушала их чарна гора.
Зора ноћи говорила:
Ид' одатлѣ, кучко црна,
Што си ми се изпрѣчила,
Па ми недаш излазити,
Да изведем свѣту сунце.
A ноћ зори одговара:
Ћути крпо изапрана,
Да ти сунце неда лица,
Имали би право луди,
Да те зову срдобољом.
У мене јe лице црно,
Али срдце милостиво,
Синоћ дође драги драгој,
Па се лѣпо замолише,
Да ти недам брзо сванут',
Да се могу дуже љубит'.
Зато теби на пут стадох,
Да их младе неразставиш,
Да им срдца неразжалиш.
- 16. Јул. 1857.
Извор
уредиЈован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 45.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.
|