Новој Години

Владимир Васић

Новој Години

Новој Години Писац: Владимир Васић

Стара мину, а нова се роди,

Стару крије густе таме мрак,

Нова тихо с неба доле броди,

А грли је топлог сунца зрак.

Једна мине, а јавља се друга,

Стара оде тражит' други стан,

Нова слази видет' земног круга,

И ево је данас греје дан.

Време лети и године с њиме,

Ал' јој с' нигда не затире траг,

Јер с годином понавља јој с' име,

И освиће дан нам њезин драг. —

На трон ступаш, владатељко света,

Под тобом је цео земни шар,

Земља српска тебе жељно срета,

Јер надежда ти си њојзи дар.

Трону твоме Србија ти пада,

Теби једној свој уздиже глас,

Јер си кадра сачуват' од пада

Браћу сродну и усрећит' нас.

Ланце ропства што векови знају,

Раскинути може твоја част,

Срби радо жертве своје дају,

Да се славе, с њима бере сласт.

Најсветије за Србина речи,

Остварити тек твој може Мај,

Косово се само жертвом лечи,

Игу туђем који чини крај.

Тешки јарам наше миле браће

Тек скинути може само Срб,

А Бог храброст свима оним слаће

Где с' Душанов негда вио грб.

у Београду

Напомена

Објављено у часопису Световид, 1861, бр. 2

Извори

• Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 5-6.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.