Новко и Ничко
Пофали се Ајдук-Осман,
Aјдук-Осман от Зарбинце,
Да уграби Стану девојку,
Сестру Новка и Ничка.
Пофали се и с’бра дружина 5
С’браја је четересе мина
Све атлије, пусатлије.
Најнапред је Ајдук-Осман.
И по њега Шимшир-ага,
Шимшир-ага самољачки, 10
По Шимшира Диздар-ага
Па појдоше од Зарбинце.
Ударише крз Собину,
Да ги видив све девојке,
Све девојке млат’ невесте. 15
Песне појев пушки врљав,
Па слегнаше у Павловце,
У Павловце побратима,
Побратима Станимира.
Он ги кани у кућу на ручак. 20
Осман трже пиштољ од силава
Та убије кмета Станимира.
Станимир га љуто клеја:
„Еј Османе, бесно куче,
„Де ће идеш да не дођеш." 25
Па пођоше Бујановце,
Све два и два уредени.
Песне појев пушке врљав,
Па с’ извиче Ајдук-Осман:
„Чујте море сви дружина, 30
„Да врљимо малко рабуш,
„Да зберемо што гот паре."
Поседоше Бујановце,
Малко ништо до шес д'на.
Та сабраше доста паре, 35
Па говори Ајдук-Осман:
„Чујеш ли ме Шимшир-ага,
„Одовдека ће идемо,
„Ће идемо у Осларе,
„У Осларе Новка, Ничка, 40
„Ће узнемо т'нку Стану,
Па појдоше по Мртвицу,
Ајдук-Осман ата јаши,
Ата јаши потклимнује,
На ата је предремаја, 45
И чудан је с’н видеја,
Марава га пробудила.
Па си вика на дружина:
„Де викните два, и, по два,
„Једну песну раствориту." 50
Па га пита Шимшир-ага:
„Што је тебе, Ајдук-Осман?"
„Чујеш море Шимшир-ага.
„На ата с’м малко предремаја,
„И лош с’м ти с'н сануваја, 55
„Савише се до два силна орла,
„Од небеса дори и до мене,
„Извадише обе моји очи.“
Па му друсто песме запојало,
Само њега да развеселив. 60
Па дојдоше Леосоје дори,
Леосоје на бунара.
Туј нађоше белу Мару.
Белу Мару посестримку.
„Дај ни, Маро, малко воду, 65
„Да пијемо, да идемо;
„Кажи, Маро, бела Маро,
„Дека ли је Ничко, Новко
„А сас сестру белу Стану?"
„Ел' ме питаш Ајдук-Осман, 70
„Ел’ ме питаш да ти кажем,
„Они жњејев у срет поље,
„А до Брешче дрво ладно."
Па појдоше у Осларе,
Песне појев пушке врљав, 75
Дочула ги јадна Стана,
Врљи српа у крај међе,
Па потрча своји браћа.
„Чујте, чујте, мили браћа,
„Ете иде Ајдук-Осман, 80
„Мене младу да ме граби,
„Не дајте ме, мили браћа."
„Ја не бој се, мила сестро,
„Крупно рипни, ситно иди,
„И додај ни т’нке пушке, 85
„Т’нке пушке и барута“.
Трчи Стана па узима,
Па узима т'нке пушке,
Т’нке пушке од шиљаче,
Проговара Новко, Ничко: 90
„Ја потрчи мила сестро,
„Ја сакриј се у конопље,
„А ми ћемо да чекамо,
„Да чекамо турско куче.“
Док је Стана побегнала, 95
Пристасаше Ајдук-Осман,
Ајдук-Осман, Шимшир-ага,
Па поиека Ајдук-Осман:
„Притрчите бре каури,
„Бре каури Новко, Ничко 100
„Приватите силна ата,
„Приватете, прошетајте,
„Доведите вашу сестру,
„Вашу сестру белу Стаиу."
„Јелај, јелај Ајдук-Ооман, 105
„Јелај ата да т’ придржим,
„Да ти дамо милу сестру."
А кад виде Ајдук-Осман,
Да га Ничко, Новко чекав,
Да ги чекав с карафиљке, 110
Пушта ата кроз срет њиву,
Он повика Шимшир-аги;
„Удри ага, Шимшир-ага,
„Удри оба да гађамо.
Гађа Осман гађа Шимшир 115
Гађав, гађав, не погађав.
Док повика Ничко, Новка:
„Удри брате, да удримо.
„Да удримо бесни пцета."
Сврати Новко т’нку пушку, 120
Та погоди Ајдука-Осман’,
Погоди га међу обе веђе,
Мртав паде Осман доле.
Па и Ничко врљи своју пушку,
Уби коња на Шимширли-агу, 125
Шимшир ага грабна коња,
Грабна коња Ајдук-Османовог’,
Та узјаа и побеже куче.
Дотрчаше други Осларчани,
Осларчани, тија Билачани. 130
Помааше Турци зулумћари,
Маале ги дори до Мараву.
Ничко Новко њиву се вратише,
Ајдук Осман' главу отсекоше,
И њума гу Врање понесоше, 135
У грат Врање прет Јусеин-пашу.
„О, честити пашо, Јусе’н пашо,
„Дође Осман сестру да ни граби,
„Сас четерес мина и дружина,
„Али ми га њега убимо, 140
„И еве му главу донесомо."
Проговара мудри Јусе'н паша:
„Ваш ви фала, моја добра рајо,
„Што сте тога ајдука убили,
„Баш ви фала и на вашу веру." 145
Па ги части и добро угости,
Џумушлије два нова шштова;
И ги даде до две дл’ге пушке.
„На ви пушке нака ви се нађев."