Новак на свадби своје љубе

* * *



Новак на свадби своје љубе

Протужил се Новак добар јунак:
“Да већ ово девет годин дана,
кај сам јунак послужио краља,
да ме никад не заболи глава,
сад ме боли глава и срдашце. 5
Јел ми стара на умору мајка,
ал’ ми стари на покопу ћаћко,
ал’ ми љуба за другога шеће.”
То зачује највјернији слуга,
како чује, тако цару каже: 10
“Бога ти га, царе господине,
протужил се Новак добар јунак
да већ ево девет годин дана
кај је јунак послужио краља
па га никад не заболи глава, 15
сад га боли глава и срдашце,
ал’ му стара на умору мајка,
ал’ му стари на покопу ћаћко,
ал’ му љуба за другога шеће.”
Још говори царе господине: 20
“Нај си седла коња Ластавицу,
пак нај јаше својој кући дома,
да он види кај му дома раде.”
И ун јаше својој кући дома,
када јаше чез ‘но поље равно, 25
а ун најде дробане ратаје,
се ореју, ништа не кричију.
“Већ ван бога, дробани ратаји,
како вас је воља и невоља
так орати, ништа не кричати?” 30
“Бог те прими, делија незнани,
тако нас је воља и невоља,
так орати, ништа не кричати:
имали смо брата јединога,
већ је ево девет годин дана 35
кај наш братец послужио краља,
не знамо му житка ни умритка,
је ли умрил, ал‘ се оженио.
Кулико нам за брата једина,
тулико нам невисте угодне, 40
цијел дан данас бело рухо креће,
јутра 'оће за другога шетат!”
Ластавица саградила гниздо,
дошал орле, разметал је гниздо,
дојт ће јунак разметат ће пире! 45
А он иде чез ‘ну воду равну
и ун најде дви невисте младе,
како вас је воља и невоља,
рухо перу, сузице ронију,
“Бог вам га, дви невисте младе, 50
како вас је воља и невоља
рухо прати, сузице ронити?”
“Бог те прими, делија незнани,
тако нас је воља и невоља
рухо прати, сузице ронити. 55
Имале смо дивера једина,
већ је ево девет годин данов
кај наш дивер послужио краља,
не знамо му житка ни умритка,
ал’ је умрил, ал’ се оженио. 60
Кулико нам дивера једина,
Још нан више невисте угодне,
цијел дан данас бело рухо креће,
јутри ‘оће за дрогога шетат!”
Ластавица саградила гниздо, 65
дојт ће орле, разметат ће гниздо,
дојт ће јунак, разметаће пире!
А он иде чрез ‘ну гору чрну
И он најде стара свога ћаћка
Вино точи и сузице рони. 70
“Ој мој стари, ој мој туји ћаћко,
како вас је воља ил невоља
винце точит и сузице ронит?”
“Бог те прими, делија назнани,
имал јесам сина јединога, 75
већ је ово девет годин данов
кај мој синак послужио краља,
да му не знам житка ни умритка,
јел‘ је умрил, ал‘ се оженио,
куллико ми за сина једина, 80
тулико ми за снаху угодну,
цијел дан данас белим рухом креће,
да ће јутри за другога шетат!”
Ластавица саградила гниздо
дошао орле, разметал је гниздо, 85
дојт ће јунак разметат ће пире!
Кад се мрка замркнила нојца,
дошал јунак конака просити.
“Бога ван га, ој мој стари ћаћко,
Пустите ме себи на конака!” 90
“Бог те прими, делија незнани,
не морем те на конак примити,
дојт ће симо гиздави сватови!”
Си су свати око стола сели
и мед њими његва вирна љуба. 95
Још запива делуја незнани:
“Пите, јите, гиздави сватови,
Моје љубе водили не буте!
Ево, љуба, златега прстенка,
кега си ми на поруки дала. 100
Ово ти је тањена кошуља
коју си ми прво јутро дала.“


Извор

Marija Bošković Stulli, "Epske narodne pjesme“, 2, Zagreb, 1964.