Немојлило мали и Ченгићева љуба
Коња игра Немојлило мали,
На ливади ђе и Ченгић игра.
Гледала га Ченгићева љуба,
Па говори Ченгићева љуба:
„Немојлило, дражи од очију, 5
И од моје старе миле мајке,
У двор шећи куд и Ченгић шеће,
Сабљу вјешај ђе и Ченгић вјеша,
Љубу љуби коју Ченгић љуби,
У дворови Ченгић Му’амеда.” 10
Кад то чуо Немојлило мали,
Он улази у Ченгића дворе,
Па ју љуби на меку душеку
И броји јој под вратом ђердане:
Један ђердан бијелога врата, 15
Други ђердан самијех дуката,
Трећи ђердан ситнога бисера.
Кад јунаци у ме’ани бјеху,
Нетко с’ фали љубом и сестрицом,
Немојлило Ченгићевом љубом. 20
„Мили Боже, Ченгићеве љубе,
Лепа ли је - ја сам ју љубио.
На врату јој три ситна ђердана,
Један ђердан бијелога врата,
Други ђердан самијех дуката, 25
Трећи ђердан ситнога бисера.”
Кад то чуо Ченгић Му’амеде,
Он се шеће своме б’јелом двору.
Љуба му је пред двор ишетала.
Ал’ говори Ченгић Му’амеде: 30
„Ид’ отале, невијерна љубо.
Ђе те виђе Немојлило мали?
Ђе ли ти је бројио ђердане?”
„Не будали, Ченгић Му’амеде,
Цикну, врисну коњиц под пенџером, 35
Ја помислих да је наш зеленко,
Помоли’ се до свиленог паса,
Ту ме виђе Немојлило мали,
Онде ми је бројио ђердане.”
„Ид’ отале, невијерна љубо, 40
Љут је коњиц, да те не погази,
Љући Ченгић, да те не посјече.”
Цикну, врисну Ченгићева љуба:
„Јао мени до Бога милога,
Ђе м’ обљуби Немојлило мали.” 45
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
