Немања/25

Немања
Писац: Јован Суботић
ДРУГИ ПРИЗОР

ДРУГИ ПРИЗОР

БАН СТЕПАН (Дође. Ани.)
Јеси л’ могла мало разведрит’ га?
(Немањи.)
Је л’ ти мало тугу разтерала?
О, кад мене црна печаљ стисне,
Само хитим да њен глас зачујем,
На таки ми туга одумијне.
Тешко њојзи, али је истина,
Бог јој рече несрећне тјешити.
НЕМАЊА:
Нов је живот у мене улила.
Пре сам држ’о, да морам пропасти,
Сад ми с’ чини, да то бит’ не може.
БАН СТЕПАН:
Хвала Богу! А сад натраг хајде!
Све се бојим, затећи те могу,
Па си проп’о, а ја сам страдао.
Рекоше ми тешко оковат’ те,
Из тамнице т’ никуд не пуштати,
Па ни сунцу не дат’ видити те,
Ни месецу у лице т’ погледат’.
Ал’ ми с’ чини, да невино страдаш,
Па ти чиним, што б’ себи желио.
НЕМАЊА:
Зар ти моје име не рекоше,
Кад ти мене овамо послаше?
БАН СТЕПАН:
Не рекоше, и добро радише,
Не знам ко си, па ми те је жао,
А онако можда би и већма.
Него хајде, већ ће бити време;
Нешто ми се на миру не седи,
Може когод изненада доћи.
НЕМАЊА:
Хајдмо дакле. Данас радо идем!
До сад ме је грозница хватала,
Кад сам с белог дана божијега
У проклету тамницу ишао;
А данас ми с’ лако нога креће,
Чини ми се у цркву полазим,
Да захвалим Богу на милости.
(Ани.)
С Богом, Ано! (гледи је милостиво)
Па не заборави
Моје лице твојој дат’ надежди!
(Бану.)
Мој је живот у твојим рукама,
Чуваш ли га, и себи га чуваш.
(Оду.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.