Немају чифути чашице у кољену

Немају чифути чашице^[1] у кољену

     Ма хвала Богу људи! је ли истина што сам ту неки дан чуо у Дубровнику, да чивути немају ове кости у кољену? (ухвати се руком за чашицу) — Бош! то не може бити, да ли
нијесу и они као остали људи? Па како би могли ићи да немају чашице у кољену? — Е, добро! ко ће да се оклади са мном у што гођ хоће да нема. (Многи се нађу сви заједно те
се опкладе с оним те прича гатку, у оно што се погоде). — Питање: ко од ове двојице има право? — Они те се окладили, да имају и чивути исто као и остали људи. — Није истина: за што се они ухвати руком за своју чашицу и рече: да ове немају чивути, дакле и немају те његове, него свак своју.

Референце

1. Овако зову овамо у Херцеговини и кроз Црну Гору ону облу кост, те се миче у кољену.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 195.