Неименована песма Алексе Шантића 28
Ви красне, јасне звјездице,
Дајте ми зраке сјајане,
Да свијем вијенце злаћане
На дивно чело злата мог.
"Не смијемо, драги познанче:
Наше би зраке минуле
Кад би пред њима синуле
Милости њених очију".
Ти плаво море широко,
Пружи ми бисер убави:
Свом чеду, својој љубави,
Да нижем низак дивотни.
"Не смијем, драги познанче:
Ја сам ти чедо видио,
Мој би се бисер стидио
На бијелом грлу лабуда".