Невјера љубе Груичине

Невјера љубе Груичине

Пошетале три турске делије

Испод двора Новаков Грујице,

Но их гледа Јела Грујичина,

Па Турцима ријеч бесједила:

„Хајте овамо, три турске делије,

Да пијете вина црвенога!“

Но ју једно Туре говорило:

„Прој се, Јело, Грујичина љубо,

Не смијемо минут овудије

Од Грујице, господара твога,

А некмоли вино да пијемо!“

Тад је млада Турке слободила:

„Не бојте се, три турске делије,

Мене дома господара нема,

Ного ево дана пет неђеља

Отиша је далеко у хајдуке“.

Тада Турци хојдоше на кулу,

А на авлију стражу поставише.

Е их бјеше димно дочекала.

Вино пију, а лице ју љубе.

Мало било, ништа не стануло,

Али с вратах стража говорила:

„Бјежи, Јело, зло јутро ти било,

Ево Грујо из хајдуках дође!“

Но се таде Турци препадоше,

Затвори их Јела у одају,

Па изљезе, те срете господара,

Прифати му свијетло оружје,

Па му даје вино и ракију.

Грујица је трудан и уморан,

Од труда га санак уфатио;

Јела је Турке изводила

И спустила свога господара.

Кад се Грујо од сна разабрао,

Ћаше се дић', ного не могаше.

А Турци му благо покупише,

Па кренуше Јелу и Грујицу;

Но остаде Ђоко, чедо лудо,

А Грујица богом куми Турке:

„Поврни се један на дворове,

Донес'те ми Ђока, чедо лудо,

Бачите га мене на плећима

Да не пишти на дворове само!“

Но су Турци на Бога гледали,

Донесоше Ђока Грујичина

И бачише га њему на плећима.

Отидоше зеленом планином,

Па су у хлад Турци починули,

Вино пију, а Јелу љубјаху.

Па је Турке санак преварио,

Преко Јеле пребачили руке.

Но Грујица чедо прекорио:

„О ти, Ђоко, од курве копиле,

Да приличеш Новаков Грујици,

Би се увио у криоце мајци,

Уграбио ножић од појаса,

Ти би мене коноп прекинуо,

Ја бих, Ђоко, Турке погубио!“

Но дијете изједе срамота,

Украде ју ножић од појаса.

Грујица му руке наредио,

Стаде д'јете кидат' по конопцу,

Но ђетиња нелагодна рука-

Од лудости коноп не згађе,

Но Грујицу по бијелој руци.

Кад дијете крвцу угледало,

Ста га цика ка змију љуту:

„Куку мене, заклах те, Грујица!“

Грујица му ријеч говорио:

„Ава', Ђоко синко, не живио!

Ако нећеш и, а 'но те Турци,

Удри боље, опале ти обје!“

Дијете му коноп прекинуло-

Таде виђи бруку од Тураках:

Кад се Грујо руку дофатио,

Једноме је сабљу дофатио,

Посијече три турске делије,

И Јели је руке окинуо,

Окиде ју ноге по кољенах,

Отиде здраво на дворове.

То је било кад се чинило.