* * *
Невера
Стојан иде од орање,
Бела Рада од белило. —
Сретоше се насред друма,
насред друма на ћуприју.
Стојан Ради говорио: 5
„Драга душо, бела Радо,
довече ћу да ти дојдем
белом двору на прозору.“
Бела Рада проговара:
„Не долази, млад Стојане, 10
ја довече госте имам:
доћи ће ми мамин отац,
мамин отац а мој деда,
још ће доћи мамин братац,
мамин братац а мој ујка.“ 15
Стојан Раду не послуша,
већ кад први сумрак паде,
он се лако крадом краде
Белој Ради под прозоре.
Кад кроз прозор поглед баци: 20
Рада стоји уз девера.
Тад се Стојан јаду сети
да су Раду испросили,
њега младог преварили.
Он отиде у ђул-башту 25
где ће Рада зором доћи
да набере росно цвеће
те да кити просиоце.
Кад је зора зазорила,
Бела Рада поранила 30
да набере росно цвеће.
Увати је млад Стојане,
па љутито поговара:
„Је л се тако вера држи?!“
Моли му се бела Рада: 35
„Пусти мене, млад Стојане,
ја сам сада испрошена."
Наљути се млад Стојане,
па извади златне ноже
и исече Ради руке 40
те другога да не грле,
ископа јој црне очи
те другога да не гледе,
Извади јој младо срце
за другога да не вене. 45
|
|
Напомена
Песме забележио Светислав Првановић, по казивању Лене Крстић из Врбице.
Референце
Извор
- Сестра троваљћа. Песме забележио Светислав Божиновић. 3/1963. бр. 1. стр. 41.
