Небу  (1893) 
Писац: Светозар Ћоровић


Волим те, када зорица бајна
Дивотна своја распучи њедра,
И сунце јарко када засија —
Када си лица чиста и ведра.

Волим те када та нојца тамна
Мрачнијем плаштом земљу обвија, —
Када те зв’језде оките сјајне
А мјесец блиједи међ’ њима сија.

Али најволим гледат те онда
Кад мрачно руво на се обучеш,
У гњеву када помамно с’јеваш
И када громом силнијем тучеш.

Јер само тада грјешници многи
Стрепе и дрхћу од гњева свога,
А кротки, благи и милостиви
Смирено клече и моле Бога.

Извор

уреди

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 11-12, стр. 143.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.