На развалинама

На развалинама Писац: Милорад Митровић

* * *

        На развалинама

Под копреном маховине меке
Тужно стоје развалине неке;
И кад машта разигра се жива,
Бурне снове подиже и снива.

Ту су некад сјајни двори били,
Трептали су у злату и свили,
А витези у окриљу њину
Певали су љубави и вину.

Ал' што буде мора једном проћи,
И пир преста у вечитој ноћи,
А у миру, у тузи и чами,
Горди двори остадоше сами.

И да сузе у осами рони,
Патник неки овамо се склони,
Па је овде тугово и клео
Свет и људе и свој живот цео.

Ал' смрт дође нечујно и муком,
И јад преста, кад му махну руком,
Па и дворе, некад тако холе,
Силно време затим сруши доле.

Под копреном маховине меке
Тужно стоје развалине неке;
Пусти сузу, нек над њима кане,
И твоје ће оплакати дане.

---

Извор

• Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 12

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.