На гробу Бранка Радичевића

На гробу Бранка Радичевића Писац: Јован Грчић Миленко

»Млого ’тео, млого започео,
Час умрли њега је помео«...
Прочит’о сам...
Прочит’о сам речи твоје
Што ти смерна гроба ките
У недрима земље стране
Што ти име српско штите
Кад туђинство хладно шане
Да си – туђин...

»Много ’тeo...«

Воља ти је златна била...
Па код њених златних крила
Летео си лепшим светом...
Хтеде својим дичним летом
Да дохватиш лепшег дана.
Ал’ животна клону клица
И закука кукавица
Под прозори песмoстана.

»Много започео...«

Започ’о си, збиља, много!...
Самосвесно, живо, смело;
Из пролећа свог живота
Пруж’о си нам цветке те,
Ал’ за дуго неси мог’о:
У сузу се росе слиле,
Јер охладни срце врело...
O rpe’oтa!... O rpe’oтa!...

»Час умрли њега је помео!«...

Помео те, авај нама!
Уграби те с бела света,
Отрже ти мирис — песму
Што мирисом мајског цвета
Замириса душе наше
Што за тобом проплакаше
Предубоко!

Па и моје тужно око
Што с’ на гробу твом одмара
Подноси ти поклон, ево,
Подноси ти оног дара
Ког ти цело Српство даје:
Сузу, Бранко! — искрена је...

На Марксовом гробљу у Бечу, 18 октобра 1867.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 214-215

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.