* * *


Најмлађа сестра

Да је мени, што је мени драго!
Мени ј' драго оно момче плаво.
Плаво момче испод села прође,
Гладно, жедно, жељно дјевојака:
Би л' му, мајко, воде изнијела? 5
— Изнес', ћеро, ал' се вришко врати. —
Изнијела, кад се сунце рађа,
Вратила се, кад сунце почива.
Питала је стара мила мајка:
„Ћери Маро, што те досад нема?“ 10
— „Не питај ме, стара мила мајко!
Ја сам стала, те чудо гледала,
Ђе јединак умире у мајке;
Њему мајка више главе сједи,
Косе реже, бјеле књиге веже, 15
Па их шаље на девет градова,
Да му дође све девет сестара:
„„Ајте, сеје, жени вам се браца.““
То су сеје тешко дочекале:
Свака сеја по кошуљу носи, 20
А најмлађа гаће и кошуљу;
Свака сеја по коњица води,
А најмлађа коња и сокола;
Свака сеја понешто јауче,
А најмлађа на мах мртва пада 25
Од жалости к'оно од болести.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, III, 31. VIII 1868, 24, 563-564.
  • Српске народне песме, бр. 41, из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанте: СНП I, бр. 577 (само почетак); Рајковић, бр. 125; НП Даница, бр. 238.


  • Даница, IV, 27. X 1863, 43, 683-4.
  • Српске народне песме (из збирке Ђ. Рајковића), бр. 12.
  • Исто: Рајковић, бр. 125.
  • Варијанте: СНП I, бр. 577; низ тематских варијаната, стихованих и прозних даје Милошевић-Ђорђевић, 295-301.

Референце

Извор

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 90-91.
  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 169.
  • Карановић, Зоја, Народне песме у Даници, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990., стр. 176-177.