Насмехни се, душо моја

Насмехни се, душо моја Писац: Милорад Поповић Шапчанин

* * *

Насмехни се, душо моја

Насмехни се, душо моја,
Лепи су ти бисер зуби,
Давно сам те, срце, жељан —
Хоће живот да те љуби.

У мене је душа бујна,
Врела крвца, не знаш кака,
Кад те љубим, милина ме
Носи с тобом врх облака.

Више неба, више света,
Више сласти, више раја
Па ме пусти у пучину
Пуну тихих уздисаја.

Ту у празном крају где но
Не зна више свет за себе
Обневидим — само љубав
Шапће да сам још код тебе.

А кад бујна ватра пређе,
И ти само још ме грејеш,
Пробудим се, па погледам
Како с’ на ме слатко смејеш.

Знаш каква си кад се теби
По образу осмех шеће? —
Да те само виде, с неба
Анђелака јато слеће.

А ја слаби истопим се,
У прах силни сав се проспем
Тако жељан — пун милине
У сред срца твога доспем.

Па тек онда човек будем —
Чујем срце где још бије —
Када тебе, бледа душо,
Опет туга обавије.

---

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 54

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 60-62. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.