Народна енциклопедија/Кориговање/А
Легенда:
- Стр.
- Страница за кориговање
- Наслов
- Наслов у Народној енциклопедији
- Чланак
- Чланак на Викизворнику
- Преусмерење
- Преусмерење у Народној енциклопедији, ако га има
- Почетак
- Почетак чланка у Народној енциклопедији
Стр. | Наслов | Чланак | Преусмерење | Почетак |
---|---|---|---|---|
11 | АБА | Аба | Вештине сељачие | АБА, В. Вештине сељачие. |
11 | АБАЏИЈА | Абаџија | АБАЏИЈА, А. се називају .кројачи, који | |
11 | АБ Д УЛ АЗИС | Аб Д Ул Азис | АБ Д УЛ АЗИС, турски султан (1861 до 1876). Реорганизовао је турску војску; у | |
11 | АБ Д УЛ МЕЏИД | Аб Д Ул Меџид | АБ Д УЛ МЕЏИД, турски султан (1839 до 1861). За време његове владе дати су хатншерифи Ђнлхане (3/11 1839) и Хатихумајум (21/2 1856), којим се уводе реформе | |
11 | АБ Д УЛ ХАМИД | Аб Д Ул Хамид | АБ Д УЛ ХАМИД, турски султан (22/9 1848—10/2 1918; султан од 1876—1909). | |
11 | АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ | Абдула Марко Тодоровић | АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ (1780 до 1823). Родом је био из Матејевца код | |
12 | АБДУЛИН А БУНА | Абдулин А Буна | Абдула Марко | АБДУЛИН А БУНА. В. Абдула Марко. |
12 | АБЕЊ АК | Абењ Ак | АБЕЊ АК, изобичајена мушка капа, окројена »на кришке« од дрног сукна. | |
12 | АБЕР АНРИ [Habert Henri) | [[Народна енциклопедија/Абер Анри [habert Henri)|Абер Анри [habert Henri)]] | АБЕР АНРИ [Habert Henri), француски публицист. Објавио је кљигу о патњама | |
12 | АБЕРДАР | Абердар | АБЕРДАР. B. Кујунџић Мплан. | |
12 | АБ И Х Т РУДОЛФ | Аб И Х Т Рудолф | АБ И Х Т РУДОЛФ, немачкп слависта (1850, Намслау). Професор је Университета | |
12 | АБОГОВИЋ М АХ М УД ПАША | Абоговић М Ах М Уд Паша | АБОГОВИЋ М АХ М УД ПАША, турски државник, војсковођа, мецена и велнки | |
12 | АБОГОВИЋИ | Абоговићи | Ангеловићи | АБОГОВИЋИ. В. Ангеловићи. |
12 | АБОДРИТИ | Абодрити | АБОДРИТИ, словенско племе. По Ајн- | |
12 | АБРАМИЋ МИХОВИЛ | Абрамић Миховил | АБРАМИЋ МИХОВИЛ, археолог (12/5 1884, Пуљ, Истра). Основну школу п | |
12 | АБРАШ ЕВИЋ КОСТА | Абраш Евић Коста | АБРАШ ЕВИЋ КОСТА, социјалистичкл песник (29/5 1879, Охрпд — 1898, Београд) Три разреда грчке школе свршпо je | |
12 | АБСОЛОН | Абсолон | АБСОЛОН | |
12 | КАРЕЛ | Карел | КАРЕЛ | |
12 | ДР | Др | ДР.. ,б°°“ " | |
13 | АБУКАЗЕМ | Абуказем | Огљановић Илија | АБУКАЗЕМ. В. Огљановић Илија. |
13 | АВАКУМ ЂАКОН | Авакум Ђакон | АВАКУМ ЂАКОН (око 1794, Босна — 1814, Београд). А. је као ђакон из босанског манастира Моштанице прешао у Орбију, у манастир Благовештеље. За време | |
13 | АВАКУМОВИЋ ЈОВАН | Авакумовић Јован | АВАКУМОВИЋ ЈОВАН, правник и политичар ( l/l 1841, Београд). Пошто је свршио права у Београду, слушао је правне и државне науке у Немачкој. Служио је | |
13 | АВАЛА | Авала | АВАЛА. 1. Планина у Србијн, 13-8 км ,југо-југоисточно од Београда, впсока 511 м. | |
13 | АВАЛИТ | Авалит | АВАЛИТ, минерал. А. се налазл у друштву цинабарита и кромпта на брду | |
13 | АВАРИ (у словенским изворима Обри) | Авари (у словенским изворима Обри) | АВАРИ (у словенским изворима Обри). Турско-татарско племе, слично Хунима по | |
14 | АВБА | Авба | АВБА, женска капа. Употребљавала се код Оловенаца од половине 18, па све до | |
14 | АВГУСТ | Август | АВГУСТ, један од најзнатнијих рпмских царева (30 пре Хр. — 14 по Хр.). А. је ратовао у западном делу наше земље од | |
14 | АВЕНДО | Авендо | Брлог | АВЕНДО. В. Брлог. |
14 | АВЕСАЛОМ | Авесалом | АВЕСАЛОМ, мптрополит београдски и сремскп (око 1630). По А. наређењу написа.но је I63x Житије Св. Стефана Штиљановића, чије мошти почпвају у фрушкогорском манастпру Шпшатовцу. | |
14 | АВИЈАЦИЈА | Авијација | АВИЈАЦИЈА. 1. В о ј н о в а з д у х о п л о в с т в о . Историја српске А. почиње повратком са школовања у Француској | |
15 | АВРАМОВИЋ ГАВРИЛО | Аврамовић Гаврило | АВРАМОВИЋ ГАВРИЛО, митрополит дабро-босански (око 1578—1588). Био је | |
15 | АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ | Аврамовић Димитрије | АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, сликар, иконограф, нортретнста и писац (15/3, Ковиљ Св. Иван, Шајкашка у Бачкој — 1/4 1855, Нови Сад). Од прве до седме године | |
15 | АВЛИЈА | Авлија | АВЛИЈА, велика четвртаста бела марама, којом се у Метохији младе при венчању покривају. Н- 3. | |
15 | АВЛО АНРИ (Avelot Henri) | Авло Анри (Avelot Henri) | АВЛО АНРИ (Avelot Henri), француски публицист. Објавио је, у сарадњп са Ж. де ла Незијером (Ј. de la Neziere), | |
16 | СЛОВеНОфил | Словенофил | СЛОВеНОфил. | |
16 | АВРАМОВИЋ | Аврамовић | АВРАМОВИЋ | |
16 | МИХАИЛО | Михаило | МИХАИЛО, управник | |
16 | АВРАМОВИЋ РАНИСЛАВ | Аврамовић Ранислав | АВРАМОВИЋ РАНИСЛАВ, ннжнљер, помоћник мннистра Саобраћаја (19/7 1874, Маће, општина брезовска, округ чачанскн). | |
16 | АВРИЛ БАРОН АДОЛФ Д' | Аврил Барон Адолф Д' | АВРИЛ БАРОН АДОЛФ Д' (L. М. Adolphe, baron d'Avril), француеки дипломат н књижевник (1822, Парпз). Као | |
16 | АВТОБИОГРАФИ JE | Автобиографи Je | АВТОБИОГРАФИ JE. | |
16 | АВТОВАЦ | Автовац | АВТОВАЦ, с’ело у Гацком Пољу у Херцеговпнн. Има 561 становнпка. Основано је у Новон Веку. Раније се звало Автови | |
16 | АГАПИЋ | Агапић | АГАПИЋ | |
17 | АГРАРНА РЕФОРМА | Аграрна Реформа | АГРАРНА РЕФОРМА имала је задатак да пзмени сразмеру малих и веливпх поседа парцелацијом н да уклони преостатке феудалног земљишног уређења т. ј. кметство у Боснн-Херцеговини | |
17 | АГРАРНА И ИНДУСТРИСКА БАНКА | Аграрна И Индустриска Банка | АГРАРНА И ИНДУСТРИСКА БАНКА. 74% ОДНОСНО 18-5%, 50—100 K. ј. 0-7% | |
17 | ОДН | Одн | ОДН | |
17 | ОСНО 3-9% | Осно 3-9% | ОСНО 3-9%, 100—200 К. ј. 0-06% ОДНОСНО 10.000. 000 днн., текући рачуни 40,960.330 | |
17 | ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ | За Босну И Херцеговину | ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, Основана вало је 12 % свих ораница. За Босну-Хер1900. Централа Сарајево, фнлнјале: Брчко, цеговину Нема поузданих статистичкпх података ни о појединпм категоријама землшНови Сад, Београд. Капитал 7,500.000 попоседника и обрађнвача, а камоли о равећан 1924 на 15,000.000 дин., фондови | |
17 | АГАРЈАНИ | Агарјани | АГАРЈАНИ, назив за Турке п Муслимане у старим српским споменицпма. А. се, по Оветом Пнсму Старога Завета, називало једно арапско племе,. које је у | |
17 | АГАТОНОВИЋ РАДОСЛАВ | Агатоновић Радослав | АГАТОНОВИЋ РАДОСЛАВ, професор у пенсији (30/6 1869, Брус, округ крушевачкп). Историско-филолошки факултет | |
17 | АГЕНЦИЈЕ ПОШТАНСКЕ | Агенције Поштанске | Помоћне поште | АГЕНЦИЈЕ ПОШТАНСКЕ. В. Помоћне поште. |
17 | АГИЋ АНТУН МАРИЈА (Aghich) | Агић Антун Марија (Aghich) | АГИЋ АНТУН МАРИЈА (Aghich), говорник и скупљач дубровачког латинског песништва (1754, Дубровник — 23/10 1830, | |
18 | СХС | Схс | СХС, већ према старим управним јединицама. Када се подаци тога пописа прерачунају на територију наше Војводине и коригују подацнма статистпке о промету | |
20 | АГРА РН А СТАТИСТИКА | Агра Рн А Статистика | АГРА РН А СТАТИСТИКА. А. С. издаје Министарство Пољопривреде и Вода од | |
20 | ГЗЗ | Гзз | ГЗЗ 84.803 | |
22 | ЗАЈЕДНИЦЕ | Заједнице | ЗАЈЕДНИЦЕ. | |
22 | АГРАРНЕ | Аграрне | АГРАРНЕ | |
23 | АГРАРНИ ПОВЕРЕНИЦИ | Аграрни Повереници | АГРАРНИ ПОВЕРЕНИЦИ. В. у додатку. | |
23 | АГРОН | Агрон | АГРОН, плпрски краљ, чију је државу чинио део нашег и албанског приморја | |
23 | АДА (раније Острово) | Ада (раније Острово) | АДА (раније Острово), место у Бачкој, на Тиеи, испод Сенте. Има 12.500 становника (1910), од којих је бнло Срба 1960, | |
23 | АДАКАЛЕ | Адакале | АДАКАЛЕ, острво на Дунаву, близу Оршаве. На њему су ноћу 24—25/7 1804 побијене београдске дахије, Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић, кад су пошли да се спасавају у Видин. Острво је било под турском влашћу до 1913, кад га је посела Аустро-Угарска. | |
23 | АДАКАЛКА | Адакалка | АДАКАЛКА, бела столна врста грожђа, која се веома дуто држи. Распрострањена | |
23 | АДАМ ГИЈОМ | Адам Гијом | АДАМ ГИЈОМ, француски доминикаканац, био је од 1322—1341 архибискуп у Бару. Био је непријатељски расположен | |
23 | АДАМ ЖИЛИЈЕТ | Адам Жилијет | АДАМ ЖИЛИЈЕТ (Juliette Lamber Mme Edmond Adam), француска књижевница | |
23 | АДАМ ПОЛ (Adam Paul) | Адам Пол (Adam Paul) | Ланикс (Пјер де | АДАМ ПОЛ (Adam Paul). В. Ланикс (Пјер де). |
23 | АДАМЕЦ ЛЕОПОЛД ДР | Адамец Леополд Др | АДАМЕЦ ЛЕОПОЛД ДР., редован профес-ор живпногојства у високој школи за културу тла у Бечу (1861, Брно). Свршио | |
23 | АДАМИЧ ЕМИЛ | Адамич Емил | АДАМИЧ ЕМИЛ, композитор п професор музике (25/12 1877, Доброва код ЈБубљане). А. је свршио основну п учитељску школу у Љубљани, затим је служио као учитељ у Топлицама, код Загорја, п у | |
24 | АДАМОВИЋ СТЕВАН | Адамовић Стеван | АДАМОВИЋ СТЕВАН, вајар (3/11 1878, тамбурашни збор Звезда п учио виоХодмезевашархељ, Hodmez6vasarhely, Малину код Герстнера. У Трсту је учио на | |
24 | АДАМИЧ ФРАН СЕРАФ | Адамич Фран Сераф | АДАМИЧ ФРАН СЕРАФ, учитељ, opraпредао се А. Руспма и ушао је у српски ниста и композитор (4/9 1830, Љубљана — | |
24 | АДВЕНТИСТИ | Адвентисти | АДВЕНТИСТИ, верска секта, која ина је 1848 положио и матуру и испит за насвојпх присталпца у Војводини п у Срему | |
24 | АДАМОВИЂ ВИЦЕ | Адамовиђ Вице | АДАМОВИЂ ВИЦЕ, педагог п књижевАДВОКАТИ. Првн трагови адвокатуре у | |
24 | НИК | Ник | НИК (1838 — 9/1 1919, Дубровник). Свршио Србпји налазе се у земљама, које су чпје основну школу и педагошки течај у | |
25 | СХО | Схо | СХО, физичка пунолетност, непорочност н докторат права, трогодишња пракса код | |
26 | СХС | Схс | СХС, навршена фпзичка пунолетност, свршене правне науке са усиехом, докторат права, једногодишља пракса на суду и | |
26 | СХО | Схо | СХО, вреди адвокатски ред од 6/7 1S68. Тај адвокатски ред нормира потпуну | |
26 | АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА | Административна Подела | АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА. У средљем веку, за време царства, Србпја се у адмпнпстративном погледу делнла на | |
27 | СХС дели се | Схс дели се | СХС дели се, у административном погледу, на области, округе, срезове и општине. | |
27 | АДМИНИСТРАТИВНО (УПРАВНО) ПРАВО | Административно (Управно) Право | АДМИНИСТРАТИВНО (УПРАВНО) ПРАВО. Изворе административног права са- | |
33 | РУЈУ државну вољу | Рују државну вољу | РУЈУ државну вољу, јер наименовањем доуправа појединих мпннстарстава, који бн бијају један део државне власти, скоповако билп додавани великим жупанима | |
40 | АДМОНТ | Адмонт | АДМОНТ, стари манастир бенедиктпн- | |
40 | АДНИ | Адни | Абоговић Махмуд паша | АДНИ. В. Абоговић Махмуд паша. |
40 | АДРИЈА | Адрија | Јадран | АДРИЈА. В. Јадран. |
40 | »АДРИЈА« | »адрија« | »АДРИЈА«, фабрика чоколаде и бонбона у Београду. Основана је 1923 од Н. Џинпћа и Друга. 1924 купио је Милош Јаћиновић. Сада производп дневно 1000 | |
40 | »АДРИЈА« | »адрија« | »АДРИЈА«, опште осигуравајуће друштво у Београду. Основано је 1922. Капитал 3,000.000, резерве 703.320. До краја 1923 уплаћена је половина предвиђеног | |
40 | АЕРОКЛУБ у Београду | Аероклуб у Београду | АЕРОКЛУБ у Београду. Основан је 1/4 1922, иницијативом солунских авијатнчара. | |
40 | АЕРОНАУТИЧКА ИНДУСТРИЈА | Аеронаутичка Индустрија | АЕРОНАУТИЧКА ИНДУСТРИЈА. Као чисто аеронаутшчко предузеће у Краљевинп ОХО постојп само фпрма ЈТкарус | |
40 | АЕРОПЛАН | Аероплан | Летилице | АЕРОПЛАН. В. Летилице. |
40 | АЕРОПЛАНСКА ПОШТА | Аеропланска Пошта | АЕРОПЛАНСКА ПОШТА уведена је 15/4 1923 пзмеђу наше државе и Угарске (Будпмпешта), Аустрпје (Беч), Чехословачке | |
41 | АЗБЕСНИ РУДНИЦИ | Азбесни Рудници | АЗБЕСНИ РУДНИЦИ. Петрографски карактер неких крајева СХС врло је повољан за појаву азбеста у већим количинама. Велпке масе амфиболннх и серпентинских стена матица су развитка азбеста, но још нису нађена нигде већа лежишта тога мннералнога материјала. У Србији, у Страгарима, срезу јасеничком, | |
41 | АЗБУИА | Азбуиа | АЗБУИА. Код Срба и Хрвата су од првнх времена у употреби две А.: ћирилица, у нсточнијим деловима њнхове земље | |
41 | АЗБУКОВИЦА | Азбуковица | АЗБУКОВИЦА, област између реке Дрнне на западу, Јагодње, Сокоских планина и Медведника на северу и истоку (Подрпнска област). Име је постало од: Хас | |
41 | АЗЕЛТ Ј | Азелт Ј | АЗЕЛТ Ј. (Azelt), бакрорезац (1654, Нирнберг). Радио је на Вагенспергу у Оловенији у Валвасоровој радионици. Илустровао је H istoria de rebus gestis in | |
41 | АЖ5Е АНТОН | Аж5е Антон | АЖ5Е АНТОН, сликар (30/6 1862, Ја- | |
41 | АЖБОТ ОСКАР (Asboth Oskar) | Ажбот Оскар (Asboth Oskar) | АЖБОТ ОСКАР (Asboth Oskar), слависта и професор пештанског Университета (1852, Н. Арад — 10/8 1920, Пешта). 1882 | |
41 | АЖДАЈА | Аждаја | АЖДАЈА, митско биће, са једном или више глава, четири ноге, репом, крилима, | |
41 | АЗИЛНО ПРАВО СРПСКЕ ЦРКВЕ | Азилно Право Српске Цркве | АЗИЛНО ПРАВО СРПСКЕ ЦРКВЕ. По византиском кривичном праву све су | |
42 | АЗМАК | Азмак | АЗМАК (Св. Николска река), у Јужној Србији, десна прнтока Брегалнице. Извире испод Грамаде (860 м), Асанице | |
42 | АЗОТ ВЕЛЕШКИ | Азот Велешки | АЗОТ ВЕЛЕШКИ, предео у Јужној Србији, у Скопској Области, у сливу Тополке, десне притоке Вардара, и у горњој Бабуни, до љених става с Изворштицом. Име крају пз старијег је доба под Турцима (пре свршетка 17 века), од словенизираног турског »Хас«. Из његових | |
42 | АЈЗЕНХУТ ЂУРО | Ајзенхут Ђуро | АЈЗЕНХУТ ЂУРО, композитор (25/12 1841 — 2/4 1891, Загреб). Учио је музичку | |
42 | ФАЈМАРСТВО | Фајмарство | Ременарство | ФАЈМАРСТВО. В. Ременарство. |
42 | АЈСЛЕР И ОРТЛИБ | Ајслер И Ортлиб | АЈСЛЕР И ОРТЛИБ, босанска шумска пндустрпја, Завидовић (Жепче). Основано | |
43 | АКАДЕМИЈА | Академија | Југословенска академија | АКАДЕМИЈА. В. Југословенска академија. |
43 | АКАДЕМИЈА ВОЈНА | Академија Војна | Војна Академија | АКАДЕМИЈА ВОЈНА. В. Војна Академија. |
43 | АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ | Академија Дангубнијех | АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ (Accadeрадове својих чланова, давало је чланоmia degli oziosi), књижевно друштво дувнма на израду школске књиге, од 1846 брованко. Основано је крајем 17 века. | |
43 | АКАДЕМИЈА НАУКА | Академија Наука | АКАДЕМИЈА НАУКА. А. Д р у ш т в о састојао се у читању самосталних радова | |
44 | АКАДЕМИЈА ОД ШТУРАКА | Академија Од Штурака | АКАДЕМИЈА ОД ШТУРАКА (Accadeп исторпским споменима; да потпомаже mia degli invidiati), КЊИЖевно д р у ш т в о | |
45 | АКАДЕМИЈА СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА | Академија Словенског Језика | АКАДЕМИЈА СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА (A ccadem ia della lingua slava), књижевно | |
45 | АКАДЕМИЈА СЛОЖНИХ | Академија Сложних | АКАДЕМИЈА СЛОЖНИХ. Прво кљижевно друштво дубровачко. Постојало је у Дубровнику у 1 6 веку. Основано по | |
45 | АКАДЕМИЈЕ песничке и економске | Академије песничке и економске | АКАДЕМИЈЕ песничке и економске, по примеру талијанских, постојале су готово | |
45 | АКАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ | Академије У Дубровнику | АКАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ. | |
45 | АКВА ВИВА (A qua viva; Жива вода) | Аква Вива (A qua viva; Жива вода) | АКВА ВИВА (A qua viva; Жива вода). У римско доба место у Горљој Панонији; | |
45 | АКВЕ БАЛИСЕ (Aquae Balissae) | Акве Балисе (Aquae Balissae) | АКВЕ БАЛИСЕ (Aquae Balissae), римско место у Горњој Панонији, на путу Осек—Сисак, код данашњег Дарувара/ | |
45 | АКВЕ ЈАЗЕ (Aquae Iasae) | Акве Јазе (Aquae Iasae) | АКВЕ ЈАЗЕ (Aquae Iasae), римско купатило, данас Топлице, јужно од Вараждина. Цар Константин ( 3 2 4 — 3 3 7 ) обновно је ово место, које је раније било спаљено. | |
45 | АКЕРМАНСКА КОНВЕНЦИЈА | Акерманска Конвенција | АКЕРМАНСКА КОНВЕНЦИЈА. | |
45 | АКРАТОПЕГЕ | Акратопеге | Минералне воде | АКРАТОПЕГЕ. В. Минералне воде. |
45 | АКРАТОТЕРМЕ | Акратотерме | Минералне воде | АКРАТОТЕРМЕ. В. Минералне воде. |
45 | АКРУВИУМ (Acruvium) | Акрувиум (Acruvium) | АКРУВИУМ (Acruvium). У римско доба варош у Которском заливу. Можда старо | |
46 | АЛАГИЂ ТОМА | Алагиђ Тома | АЛАГИЂ ТОМА, ректор рељевске богословије и ппсац (— 2/11 1901, Висућ, Лнка). Свршио је богословију у Сремским | |
46 | АКЦИОНАРСКА ФАБРИКА ШПОДИкод Сарајева | Акционарска Фабрика Шподикод Сарајева | АКЦИОНАРСКА ФАБРИКА ШПОДИкод Сарајева. 1894 био је присиљен од дрЈУМА И ТУТКАЛА (пређе М. М. Мунк жавних власти да напусти Богословију, па | |
46 | АКЦИОНАРСКИ МЛИН у Крагујевцу | Акционарски Млин у Крагујевцу | АКЦИОНАРСКИ МЛИН у Крагујевцу. Источниву. Бпо је члан одбора, коме је | |
46 | АЛАГОВИЋ АЛЕКСАНДАР | Алаговић Александар | АЛАГОВИЋ АЛЕКСАНДАР, загребачки | |
46 | АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО УГЉЕНОГ | Акционарско Друштво Угљеног | АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО УГЉЕНОГ бискуп (30/12 1760, њптранска жупанија — | |
46 | РУДНИКА »РАКОВА БАРА« | Рудника »ракова Бара« | РУДНИКА »РАКОВА БАРА«. Седиште 8/3 1837, Загреб). После хуманнорних | |
46 | АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО | Акционарско Друштво | Диои основао ново у Пожезп. Захтевао је од ничко друштво | АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО. В. Диои основао ново у Пожезп. Захтевао је од ничко друштво. |
46 | АКЦИОНАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО И САОдуховне екушптшне (coronae) | Акционарско Електрично И Саодуховне екушптшне (coronae) | АКЦИОНАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО И САОдуховне екушптшне (coronae). Старао се | |
46 | БРАЂАЈНО ДРУШТВО у Ивањици | Брађајно Друштво у Ивањици | БРАЂАЈНО ДРУШТВО у Ивањици (Срр за народну просвету, а особито за вабија). Основано је 1920. Главница је спитање снромашне женске деце. | |
46 | АЛАЈБЕГОВИЋ ИБРАХИМ ПАША | Алајбеговић Ибрахим Паша | АЛАЈБЕГОВИЋ ИБРАХИМ ПАША, у ђаковачки и сремскн бпскуп (27/5 1875, | |
46 | АЛА | Ала | АЛА, »има . . . духовну силу те лети 1623 наименован је за пашу, а 1635 за | |
46 | АЛАПИЋ ГАШПАР | Алапић Гашпар | АЛАПИЋ ГАШПАР, хрватско-далматин'бити сродна са змијом и аждајом (»свака ско-славонски бан (1574—1577). Био је | |
46 | АКСИОС | Аксиос | АКСИОС. У грчко-рпмско доба име реке Вардара. | |
46 | АКУМИНКУМ (Acummcum) | Акуминкум (Acummcum) | АКУМИНКУМ (Acummcum). Првобитно келтско насеље, додније римска тврђава, | |
47 | ДРУГ Јурји Драшковића | Друг Јурји Драшковића | ДРУГ Јурји Драшковића. У заједници с Драшковићем, А. се старао нарочито око | |
47 | АЛАСИА АЛЕСАНДРО | Аласиа Алесандро | АЛАСИА АЛЕСАНДРО (Fra G regorio A lasia da Sommaripa), словеначки гра- | |
47 | »АЛАТ« ИНДУСТРИСКО Д | »алат« Индустриско Д | »АЛАТ« ИНДУСТРИСКО Д. Д., Загреб. Основано је 1918 са главницом од 1,000.000 | |
47 | АЛАТ СЕЉАЧКИ | Алат Сељачки | Справе | АЛАТ СЕЉАЧКИ. В. Справе. |
47 | АЛАУПОВИЂ ТУГОМИР ДР | Алауповиђ Тугомир Др | АЛАУПОВИЂ ТУГОМИР ДР., потпредседник Државног Савета (1871, Долац, крај Травника). Оредњу школу учио је у Травнику, код језуита, и у Сарајеву, а матурирао је у Загребу. Славистику ,је учио у | |
47 | АЛБА ВЕГИА (Alba vegia) | Алба Вегиа (Alba vegia) | Београд | АЛБА ВЕГИА (Alba vegia). В. Београд. |
47 | АЛБА МАРИТИМА (Alba maritima) | Алба Маритима (Alba maritima) | Београд | АЛБА МАРИТИМА (Alba maritima). В. Београд. |
47 | АЛБА ЦИВИТАС (Alba civitas) | Алба Цивитас (Alba civitas) | Београд | АЛБА ЦИВИТАС (Alba civitas), В. Београд. |
47 | АЛБАНИА | Албаниа | АЛБАНИА | |
47 | ВЕНЕТА (Albania Veneta) | Венета (Albania Veneta) | ВЕНЕТА (Albania Veneta). | |
47 | АЛБАНИЈА | Албанија | АЛБАНИЈА. Албанци живе данас углавном на подручју, где су некад живели стари Илири и носе име једног већег илирског племена (Албанои). Због тога већина научника сматра Албанце као | |
49 | АЛБАНЦИ | Албанци | АрбаНасп | АЛБАНЦИ. В. АрбаНасп. |
49 | АЛБОНА (Albona) | Албона (Albona) | АЛБОНА (Albona), рпмска варош на либурниској- обали, североисточно од ушћа Раше, у Истри. Данас Лабпн. То је била | |
49 | АЛБРЕХТ ИВАН (Albreht) | Албрехт Иван (Albreht) | АЛБРЕХТ ИВАН (Albreht), чиновник љубљанског Университета (7/5 1893, Хотедражпца, Крањска). Гимназију је свршпо | |
49 | АЛБЕРТАЛ ИВАН | Албертал Иван | АЛБЕРТАЛ ИВАН, архитекта и вајар (прва половина 17 века). А. је живео у | |
49 | АЛБЕРТИНИ БЕНИГНО | Албертини Бенигно | АЛБЕРТИНИ БЕНИГНО, фрањевац и пригодни латински песник, бискуп сплитски (1 /12 1789, Дубровник — 24/8 1849, | |
49 | АЛБИИ МОНТЕС (Albii Montes) | Албии Монтес (Albii Montes) | АЛБИИ МОНТЕС (Albii Montes). Римски назив за Капелу. | |
49 | АЛБИНИ СРЕЋКО | Албини Срећко | АЛБИНИ СРЕЋКО, композитор (1869, /Купања, Славонија). Учио је у Грацу и | |
49 | АЛБРЕХТ ФРАН (Albrecht) | Албрехт Фран (Albrecht) | АЛБРЕХТ ФРАН (Albrecht), секретар медицинског и теолошког факултета у | |
50 | АЛГАЈСКО ГОВЕДО | Алгајско Говедо | АЛГАЈСКО ГОВЕДО. У јужној Ваварсвој (Allgau) гаји се млечни тип говеда, који је од 1893 добио много крви швајцарског смеђег говеда. 1893 основана је | |
50 | АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ | Александар Велики | АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ, маћедонски цар ( 336 — 323 пре Хр.). Ратовао је 335 пре | |
50 | АЛЕКСАНДАР I | Александар I | АЛЕКСАНДАР I, краљ Орба, Хрвата и Словенаца, други снн краља Петра I и | |
50 | АЛЕНСАНДАР НАРАЂОРЂЕВИЂ | Аленсандар Нарађорђевиђ | АЛЕНСАНДАР НАРАЂОРЂЕВИЂ, кнез српски ОД 1842 ДО 1858 (29/9 1806, Топола | |
50 | АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЂ | Александар Обреновиђ | АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЂ (2/8 1876, | |
52 | АЛЕКСАНДАР I | Александар I | АЛЕКСАНДАР I, рускп цар (23/12 1777 — i/I2 1825 Таганрог). Владао је од 24/3 | |
52 | АЛЕКСАНДАР II ОСЛОБОДИТЕЉ | Александар Ii Ослободитељ | АЛЕКСАНДАР II ОСЛОБОДИТЕЉ, ру- | |
52 | АЛЕКСАНДАР III МИРОТВОРАЦ | Александар Iii Миротворац | АЛЕКСАНДАР III МИРОТВОРАЦ, руски цар (10/3 1845 — 1/11 1894, Ливадпја). | |
52 | АЛЕКСАНДЕР САМУЕЛ | Александер Самуел | АЛЕКСАНДЕР САМУЕЛ, велики индустријалац (13/7 1862, Загреб). Учио је Трговачку академију у Грацу. Од 1897 до 1915 водио 'jev велику трговпну житарицама у | |
52 | АЛЕКСАНДЕР ШАНДОР | Александер Шандор | АЛЕКСАНДЕР ШАНДОР, велики трговац и индустрнјалац (9/4 1866, Загреб). Члан је управног и надзорног одбора многих трговачких п нндустрпјалних предузећа. Актпвни је сараднпк у многпм културнпм и хуманнм институцнјама. Почасни је председник Трговачке обртничке | |
52 | АЛЕКСАНДРОВ | Александров | Мурн | АЛЕКСАНДРОВ, В. Мурн. |
52 | АЛЕКСАНДРОВ ДОМ | Александров Дом | АЛЕКСАНДРОВ ДОМ (2408 м) зове се солидно саграђено туристичко склониште | |
52 | АЛЕКСАНДРОВИЋ ЉУБОМИР | Александровић Љубомир | АЛЕКСАНДРОВИЋ ЉУБОМИР, сликар, иконотраф и портретиста (15/6 182S, српски Св. Мартпн (Сенмартон), Банат — | |
52 | АЛЕКСАНДРОВО | Александрово | АЛЕКСАНДРОВО (по краљу АлекСандру I: пре Пунат, талијански Ponte), село на острву Крку, у лепом пространом и заштићеном залпву Кошљанском. Пма луку | |
52 | АЛЕКСАНДРОЛИТ | Александролит | АЛЕКСАНДРОЛИТ, минерал, нађен код Рудника, у Србнјн. Долазп заједно са Милошином. По истражнваљу С. Лозанића то | |
52 | АЛЕКСИЈЕ I КОМНИН | Алексије I Комнин | АЛЕКСИЈЕ I КОМНИН, впзантпски цар (1081—1118), родоначалник династије Комнпна. А. је раније био војвода-велепоседннк и једаи од вођа војничке странке. А. | |
53 | АЛЕКСИЈЕ II КОМНИН | Алексије Ii Комнин | АЛЕКСИЈЕ II КОМНИН, малолетни син и наследник Манојла I на византиском | |
53 | АЛЕКСИЈЕ Ш АНЂЕЛ | Алексије Ш Анђел | АЛЕКСИЈЕ Ш АНЂЕЛ, византиски цар (1195—1203), брат Исака II Анђела, кога | |
53 | АЛЕКСИЈЕ IV АНЂЕЛ | Алексије Iv Анђел | АЛЕКСИЈЕ IV АНЂЕЛ, син Исака II Анђела. Затворен је у Цариграду од | |
53 | АЛЕКСИЈЕ V ДУКА МУРЗУФЛО | Алексије V Дука Мурзуфло | АЛЕКСИЈЕ V ДУКА МУРЗУФЛО, византиски цар (1204). Оженио će кћерју Алексија III Евдокијом, распуштеницом | |
53 | АЛЕКСИЈЕВИЋ СПИРИДОН | Алексијевић Спиридон | АЛЕКСИЈЕВИЋ СПИРИДОН, нарох задарски и администратор далматинског владичанства од 1823 до 1829, као намесник епископа Венедикта Краљевића. А. је задужио православну Далмацију својим настојањем, да се оснује православна Богословија и омогући што боље образоваље | |
53 | АЛЕКСИ ЈЕВИЋ СПИРИДОН | Алекси Јевић Спиридон | АЛЕКСИ ЈЕВИЋ СПИРИДОН, сликар, иконограф (1841, Житомислпћ, Херцеговина). Као православни калуђер избегао | |
54 | АЛЕКСИЋ ЗАРИЈЕ | Алексић Зарије | АЛЕКСИЋ ЗАРИЈЕ, иконописац, монах. Учио је, пре 1764, четири годпне сликарАЛЕКСИЋ АНЂЕЛКО, војвода прве орство у Москви и Кијеву. Био је калуђер у | |
54 | АЛЕКСИЋ БОГОЉУБ | Алексић Богољуб | АЛЕКСИЋ БОГОЉУБ, свршени правцрквп и сликарима њенпм од 1746 до 1906. ник и дипломпрани архивар (26/11 1873, | |
54 | АЛЕКСИЋ ДУШАН | Алексић Душан | АЛЕКСИЋ ДУШАН, сликар, иконограф и Србији, радећи пконе п портрете. 1837 | |
54 | АЛЕКСИНАЦ | Алексинац | АЛЕКСИНАЦ, варош у Србији (нишка област). Има испод 5000 становника. На | |
54 | АЛЕКСИНАЧКА БАНКА | Алексиначка Банка | АЛЕКСИНАЧКА БАНКА. Основана 1908. Централа Алекспнац. Капптал 913.990 дин. | |
55 | АЛЕКСИЂ СТЕВАН | Алексиђ Стеван | АЛЕКСИЂ СТЕВАН, сликар, иконограф, портретиста (23/12 1876, Арад, румунски | |
55 | АЛЕТИ (Alethy) | Алети (Alethy) | АЛЕТИ (Alethy), дубровачка породица у 18 веку, пореклом из Угарске. Неколики | |
55 | АЛЕШОВЕЦ ЈАКОБ | Алешовец Јакоб | АЛЕШОВЕЦ ЈАКОБ, новинар и народни приповедач (24/7 1842, Скаручина, Крањска -— 17/10 1901, Љубљана). У основној | |
55 | АЛИБУНАР | Алибунар | АЛИБУНАР, среско место у Банату, на прузи Панчево—Вршац. Има 4503 становника (1910), од којих је било Срба 1166, | |
55 | АЛИКСАР | Аликсар | АЛИКСАР, угљенп рудник код Брзе Паланке, на Дунаву. После неуспелих покушаја интенсивног рада, држава је А. уступила Српском Бродарском Друштву. Угаљ је у А. од 5000 калорија. Производња је | |
55 | АЛИМПИЋ ДУШАН | Алимпић Душан | АЛИМПИЋ ДУШАН, начелнпк Министарства Унутрашњих Дела (15/6 1873 Барич, срез посавски, округ београдски). Правне науке свршио је у Београду. Касније је послан од Министарства Унутрашњих Дела да проучи техничку полицију и | |
56 | АЛИМПИЋ РАНКО | Алимпић Ранко | АЛИМПИЋ РАНКО, ђенерал (9/3 1826, Накучани — 7/11 1882, Београд). Уч>ио је | |
56 | АЛИНЦИ | Алинци | АЛИНЦИ, село нзмеђу Битоља п Прплепа. Б о ј к о д А л и н а ц а 24/10 1912. После | |
57 | АЛИ-ПАША ЈАЊИНСКИ | Али-паша Јањински | АЛИ-ПАША ЈАЊИНСКИ (1741, Тепелени, Албанија — 5/2 1822). Био је паша у јужној Албанији; докопао се Јањине | |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ КИСЕЛЕ | |
57 | ВОДЕ | Воде | Минералне воде | ВОДЕ. В. Минералне воде. |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ САЛИН. | |
57 | КИСЕЛЕ ВОДЕ | Киселе Воде | Минералне воде | КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Минералне воде. |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | Минералне | АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ САЛИН,МУРИЈАТ. КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Минералне |
57 | КИСЕЛЕ ВОДЕ | Киселе Воде | Мине | КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Мине- |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | АЛКАЛНЕ, | |
57 | МУРИЈАТИЧНЕ | Муријатичне | МУРИЈАТИЧНЕ | |
57 | АЛКАЛНЕ ВОДЕ | Алкалне Воде | Минералне воде | АЛКАЛНЕ ВОДЕ. В. Минералне воде. |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | АЛКАЛНЕ, | |
57 | ВОДЕ | Воде | ВОДЕ. В. | |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | АЛКАЛНЕ, МУРИЈАТИЧНО-САЛИНСКЕ | |
57 | КИСЕЛЕ ВОДЕ | Киселе Воде | Мннералне воде | КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Мннералне воде. |
57 | АЛКАЛНЕ | Алкалне | АЛКАЛНЕ, САЛИНИЧКЕ ВОДЕ. Б. Ми- | |
57 | АЛКОВИЂ КОСТА | Алковиђ Коста | АЛКОВИЂ КОСТА (око 1836, — 19б9, Београд). Од 1860 до 1892 био ie професор | |
57 | АЛКОХОЛИЗАМ | Алкохолизам | АЛКОХОЛИЗАМ. А. је у нашем народу више развијен у северним крајевима, а | |
58 | АЛКОХОЛНА ИНДУСТРИЈА | Алкохолна Индустрија | АЛКОХОЛНА ИНДУСТРИЈА. Алкохол с^ индустријално или обртпмпце производи код нас у целој држави осим у Црној | |
58 | АЛМА МОНС (Alma Mons) | Алма Монс (Alma Mons) | АЛМА МОНС (Alma Mons), брдо у Панонији у римско доба. У великом далматинско-панонском устанку 6—9 по Хр. заузбли су то брдо устаницн под својнм 48 — | |
60 | АЛПСКИ ВЕСНИК | Алпски Весник | АЛПСКИ ВЕСНИК, месечна ревнја са имали су велпку улоту у патриотском | |
60 | АЛПСКО ГОСПОДАРСТВО | Алпско Господарство | АЛПСКО ГОСПОДАРСТВО, пашњарство. својом разноврсном сацржнном н слнп ливадарство у планинама (укључиво млекама буде интересовање. Значајнији су: | |
60 | АЛМАНАХ | Алманах | АЛМАНАХ | |
60 | КРАЉЕВИНЕ | Краљевине | КРАЉЕВИНЕ | |
60 | СХС | Схс | СХС (AlБоснп-Херцетовннн, Далмацнји, Србнјн н manach du Royaume des Serbes, Croates | |
60 | АЛМОШ | Алмош | АЛМОШ, краљ хрватски (1091—1093, Оловеначку, још неразвпјено н на врло | |
60 | АЛОДИЈАЛНА ДОБРА | Алодијална Добра | АЛОДИЈАЛНА ДОБРА постала су из Л и т е р а т у р а : Dr. М. Jovanović, Die | |
60 | АЛТОМАНОВИЋ | Алтомановић | АЛТОМАНОВИЋ | |
60 | НИКОЛА | Никола | НИКОЛА, жупан. Отац | |
61 | »АЛУМИНИЈ« РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д | »алуминиј« Рударско И Индустријално Д | »АЛУМИНИЈ« РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д. Д., Загреб. Основано је | |
61 | АЛУМНЕУМ | Алумнеум | Богосдовски Семпнар | АЛУМНЕУМ. В. Богосдовски Семпнар. |
61 | АЛШАР | Алшар | АЛШАР, рударско место у Македонпји, око 40 км јужно од Кавадара. Име је добило од почетннх слова банкарске куће | |
61 | АЛШАРИТ | Алшарит | АЛШАРИТ, минерал, врло редак. Налази се међу арсенским рудама код Алшара у Македонпји. До сада су нађена од њега само трп сићушна игличаста кристала, чија величина не прелази 1 мм. Због | |
61 | АЉАЖ ЈАКОБ | Аљаж Јакоб | АЉАЖ ЈАКОБ, композитор (6/7 1845, Заврх код Силедника). А. је свршио основну школу делом у своме родном месту, ■ | |
61 | АЉАЖЕВ ДОМ | Аљажев Дом | АЉАЖЕВ ДОМ ( l010 м) зове се туристички хотел Оловеначког Планинског Друштва на кра.ју алпске долпне Врата, | |
61 | АЉАЖЕВ СТОЛП | Аљажев Столп | АЉАЖЕВ СТОЛП на врху Триглава (2863 м) је погранична триангулациона | |
61 | АЉАЖЕВА НОЧА (1010 м) зове се турнстичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близднп Аљажевог Дома | Аљажева Ноча (1010 м) зове се турнстичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близднп Аљажевог Дома | АЉАЖЕВА НОЧА (1010 м) зове се турнстичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близднп Аљажевог Дома. . | |
61 | АЉАК | Аљак | АЉАК, зубун од белог сукна, црвеном рудицом везен; шаре су на њему сппралне | |
61 | АЉЕТАК | Аљетак | АЉЕТАК, кратак зубун, од белог сукна; | |
61 | АЉИНА | Аљина | АЉИНА, од белог сукна, дуга до чланкова, са рукавима. Везена је по грудима, рамењачама п по отвору рукава. Носи се | |
61 | АЉМАШ | Аљмаш | АЉМАШ, село у Славонијн, жупанпја Вировптичка, котар Осек, на Дунаву ниже | |
61 | АМАНД СВ | Аманд Св | АМАНД СВ., бискуп у Утрехту, један од првих мпсионара код поганских Словенада. На своме миснонарскон путовању | |
61 | АМАНЕТИ | Аманети | АМАНЕТИ. Док у Србији није било саобраћајних установа, а нарочито поште, | |
61 | АМАНЛИС | Аманлис | АМАНЛИС, врста крушака, рашпрена у | |
61 | АМАР П | Амар П | АМАР П. Ж,, опат (L'abbe Р. Ј. Наmard, de l'Oratoire de Rennes, chanoine honoraire), Описао je свој пут кроз јужну | |
61 | АМАТУС ЛУЗИТАНУС (Amatus Lusitanus) | Аматус Лузитанус (Amatus Lusitanus) | Родерикус Јоханес (Rodericus Јоhannes | АМАТУС ЛУЗИТАНУС (Amatus Lusitanus). В. Родерикус Јоханес (Rodericus Јоhannes), |
61 | АМБУЛАНТЕ | Амбуланте | АМБУЛАНТЕ. В. у додатку. | |
61 | АМБУЛАНТЕ ЗА ВЕНЕРИЧНЕ | Амбуланте За Венеричне | АМБУЛАНТЕ ЗА ВЕНЕРИЧНЕ | |
61 | СТИ | Сти | СТИ. В. у додатку. | |
61 | БОЛЕ- | Боле- | БОЛЕ- | |
62 | АМ БУЛ АНТНЕ ПОШТЕ | Ам Бул Антне Поште | АМ БУЛ АНТНЕ ПОШТЕ су поштанске установе, које обављају поштанску спужбу | |
62 | АМБУЛАНЦЕРИ | Амбуланцери | Амбулантне поште | АМБУЛАНЦЕРИ. В. Амбулантне поште. |
62 | АМВРОСИЈЕ | Амвросије | АМВРОСИЈЕ, сарајевски митрополит | |
62 | АМЕРИКАНСКИ | Американски | АМЕРИКАНСКИ | |
62 | СРБОБРАН | Србобран | СРБОБРАН, поли- | |
62 | АМЕРИ КАНСКО-СРПСК А БАНКА ЗА | Амери Канско-српск А Банка За | АМЕРИ КАНСКО-СРПСК А БАНКА ЗА | |
62 | ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ И КОЛОНИЗАЦИЈУ | Шумску Индустрију И Колонизацију | ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ И КОЛОНИЗАЦИЈУ. Основана је 1922, спојена 1924 са | |
63 | АМЕРО КОНСТАН (Amero Constant) | Амеро Констан (Amero Constant) | АМЕРО КОНСТАН (Amero Constant). Написао је роман Militza, histoire d'hier | |
63 | АМИ БУЕ | Ами Буе | Буе Ами | АМИ БУЕ, В. Буе Ами. |
63 | АМОРТИЗАЦИЈА МЕНИЦЕ | Амортизација Менице | АМОРТИЗАЦИЈА МЕНИЦЕ. Циљ јој је | |
63 | АМОРТИЗАЦИЈА ЧЕКА | Амортизација Чека | АМОРТИЗАЦИЈА ЧЕКА. 3a њу вреде делом проппси меничнога закона (§ 21 | |
63 | АМОС | Амос | АМОС, старозаветнн пророк, слави се 15/6. А. је написао књигу у којој је првн | |
63 | АМРЕЛЏИЈА има две врсте: 1 | Амрелџија има две врсте: 1 | АМРЕЛЏИЈА има две врсте: 1. А., који у сеојим сталним радионицама пзрађују | |
63 | АМРУШ МИЛАН ДР | Амруш Милан Др | АМРУШ МИЛАН ДР„ полптичар (l/10 1848, Олавонски Брод — 2G/5 1919, Загреб). | |
64 | АМСТДЕН | Амстден | АМСТДЕН, америчка врста бресака, која се доста раширпла код нас. Увезена је | |
64 | АМФИЛОХИЈЕ | Амфилохије | АМФИЛОХИЈЕ, епископ (1818, калушка губернија — 2/8 1893). Свршио је Духовну | |
64 | АНА ИЛИ АНАСТАСИЈА | Ана Или Анастасија | АНА ИЛИ АНАСТАСИЈА, жена Неманшна, непознатог порекла, звала се до 1195 Ана, а онда се иокалуђерила, са Немаљом | |
64 | АНА КАНТАКУЗИНОВА | Ана Кантакузинова | АНА КАНТАКУЗИНОВА, нећака Ирпне (Јернне) жене српског деспота Турђа | |
64 | АНА САВОЈСКА | Ана Савојска | АНА САВОЈСКА, кћп савојског грофа Амадеа V, друга жена впзантиског цара | |
64 | АНАЛИСТИКА СРПСКА | Аналистика Српска | Летописп п родословп | АНАЛИСТИКА СРПСКА. В. Летописп п родословп. |
64 | АНАЛФАБЕТИ | Аналфабети | Ппсменост | АНАЛФАБЕТИ. В. Ппсменост. |
64 | АНАМАЛИ | Анамали | АНАМАЛИ, племе нзмеђу Међуречја,. Тарабоша п реке Бојане у Црној Гори. | |
64 | АНАНАС-ЦАРЕВКА | Ананас-царевка | АНАНАС-ЦАРЕВКА, врста јабука, која се налази по свој државн,- особнто у Словеначкој. У Хрватској се доста гајп као | |
65 | АНАРХИСТЕ | Анархисте | Јавна безбедност | АНАРХИСТЕ. В. Јавна безбедност. |
65 | АНАСТАЗИ ЈУС | Анастази Јус | АНАСТАЗИ ЈУС | |
65 | ГРИН | Грин | ГРИН. | |
65 | АНАСТАСИЈЕ | Анастасије | АНАСТАСИЈЕ, светитељ, мученнк за веру (око 1774, Радовиште, северонсточно | |
65 | АНАСТАСИЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ САБОВ | Анастасијевић Димитрије Сабов | АНАСТАСИЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ САБОВ, оснивач | |
65 | АНАСТАСИЈЕВИЋ | Анастасијевић | АНАСТАСИЈЕВИЋ | |
65 | ДРАГУТИН | Драгутин | ДРАГУТИН | |
65 | ДР | Др | ДР„ | |
65 | АНАСТАСИЈЕВИЋ МИША | Анастасијевић Миша | АНАСТАСИЈЕВИЋ МИША (24/2 1803, Пореч — 27/1 1885, Букурешт). Младост је | |
65 | АНАСТАСИЈЕВИЋ ТОША | Анастасијевић Тоша | АНАСТАСИЈЕВИЋ ТОША, глумац (28/2 | |
65 | АНАТОЛИЈЕ | Анатолије | АНАТОЛИЈЕ, дидаскал и чувени појац светогорски из манастира Ватопеда. На | |
65 | АНАТОМСКИ ИНСТИТУТ | Анатомски Институт | СеминариИнститути на Универснтету у Београду | АНАТОМСКИ ИНСТИТУТ. В. СеминариИнститути на Универснтету у Београду. |
65 | АНГЕЛ X | Ангел X | АНГЕЛ X. (Angell Н.), пуковник норвешке војске, угледан војнн писац (— 1923). Као делегат своје земље, пратио је | |
65 | АНГЕЛАР | Ангелар | АНГЕЛАР, учегшк словенских апостола Ћирила и Методија у другој половини | |
66 | АНГЛО-НОРМАНСКИ КОЊ | Англо-нормански Коњ | АНГЛО-НОРМАНСКИ КОЊ. У Норманза време Светског Рата у Лондону, Изладији, где су ванредне паше и иначе врло гао је у Бечу, Напуљу, Милану, Ђенови, | |
66 | АНГЕЛИНА 5РАНК0ВИЋ | Ангелина 5ранк0вић | АНГЕЛИНА 5РАНК0ВИЋ (»Мајка Ананглонорманског пастува | |
66 | АНГОРА | Ангора | АНГОРА, варош у Малој Азнји. Код граду Београду, до своје смрти 1477. ПоА. је (28/7 1402) монголскн хан, Турчин | |
66 | АНГЕЛОВИЋИ | Ангеловићи | АНГЕЛОВИЋИ, важне личности прн том приликом добила још н Св. Гору, | |
66 | АНГОРСКА БИТКА (28/7 1402) | Ангорска Битка (28/7 1402) | АНГОРСКА БИТКА (28/7 1402). Туреки ухватили једног сина п потурчили. То је | |
66 | АНГЕРСКА ДУЊА | Ангерска Дуња | АНГЕРСКА ДУЊА. Нма је у вртовима да му се п саи Тимур-Ленк дпвио н нап винограднма, али није много раширедно, да се пропустн, н Стеван се порена. | |
66 | АНГУЛЕМКА | Ангулемка | АНГУЛЕМКА, врста крушака. Има је и чиновника. | |
66 | АНГЛО-ЈУГОСЛОВЕНСКО | Англо-југословенско | АНГЛО-ЈУГОСЛОВЕНСКО | |
66 | ДРУШТВО | Друштво | ДРУШТВО Увезена је из Француске. | |
66 | ПЕТРОЛЕУМА | Петролеума | ПЕТРОЛЕУМА, Београд. Основано је 1922 | |
66 | АНДЕКС-МЕРАН зове се баварска плеод Standard Oil Сотрапу из Њу-Јорка | Андекс-меран зове се баварска плеод Standard Oil Сотрапу из Њу-јорка | АНДЕКС-МЕРАН зове се баварска плеод Standard Oil Сотрапу из Њу-Јорка. мнћска породица, која је играла улогу у | |
67 | АНДЕТРИУМ (Andetrium) | Андетриум (Andetrium) | Мућ. у Горичкој. Њему се приписује и црква | АНДЕТРИУМ (Andetrium). В. Мућ. у Горичкој. Њему се приписује и црква |
67 | АНДОНОВИЂ МИЛАН | Андоновиђ Милан | АНДОНОВИЂ МИЛАН, професор Веу Вришчама. — Због погрешног читања лике Школе у пенсији.(11/7 1849, Пожаренатписа и године у Понпквама А. је до | |
67 | АНДРЕАС ФОН ОСТРОГ | Андреас Фон Острог | АНДРЕАС ФОН ОСТРОГ (Andreas von којој ,је остао све до 1905, када је пенсиоOstrog), сликар (средина 15 века). А. је | |
67 | АНДРЕАШ | Андреаш | АНДРЕАШ, манастир | |
67 | АНДРЕИС (Andreis) | Андреис (Andreis) | АНДРЕИС (Andreis), породица трогнрАНДРАШИ ЂУЛА ГРОФ (старијн), ма- ј ска. Дала је више књижевника. Истакли ђарски државннк п политнчар (3/3 1823, I су се: Матија, који је у почетку 16 века | |
68 | АНДРЕЈЕВИЋ | Андрејевић | АНДРЕЈЕВИЋ | |
68 | АЛЕКСИЈЕ | Алексије | АЛЕКСИЈЕ, епископ | |
68 | АНДРЕЈЕВИЋ СИМА-ИГУМАНОВ | Андрејевић Сима-игуманов | АНДРЕЈЕВИЋ СИМА-ИГУМАНОВ, црквено-просветни добротвор (30/1 1804 — 1883, Призрен). Као трговац радно је А. | |
68 | АН ДРЕЈЕВИЋ | Ан Дрејевић | АН ДРЕЈЕВИЋ | |
68 | ТОША-АУСТРАЛИ ЈАНАЦ | Тоша-аустрали Јанац | ТОША-АУСТРАЛИ ЈАНАЦ (18/6 1852, Рума), фаготиста, на- | |
68 | АНДРЕОВИЋ АНДРИЈА | Андреовић Андрија | АНДРЕОВИЋ АНДРИЈА, зограф, пконописац. Насликао је 1738 цркву у Враћевшници (Орбија). Из исте породпце, Андреовића, забележена су нмена још | |
68 | АНДРИЈА | Андрија | АНДРИЈА, херцег Хрватске, Далмације и Хума (1197—1205, — 1235), син Беле II, хрватско-угарског краља. Када је | |
68 | АНДРИЈА ЈАКИЛ | Андрија Јакил | АНДРИЈА ЈАКИЛ, ТВОРНИЦА КОЖА И ЦИПЕЛА Д. Д. у Карловцу. Године 1926 | |
68 | АНДРИЈАШЕВИЋ | Андријашевић | АНДРИЈАШЕВИЋ | |
68 | ДРАГОЉУБ | Драгољуб | ДРАГОЉУБ | |
68 | АНДРИЈЕВИЦА | Андријевица | АНДРИЈЕВИЦА, варошнца у долинп реке Лина у Црној Гори. Ореско место. Има | |
68 | АНДРИЋ ВЈЕКОСЛАВ | Андрић Вјекослав | АНДРИЋ ВЈЕКОСЛАВ, сликар (17/1 1S32, Шибеник — 1864). Учио је сликарску академију у Бечу и Млецима. Излагао је много и успешно у изложбама педесетпх година 19 века. Нарочито се спомиње његова слижа Св. Николе. | |
68 | АНДРИЋ ИВО ДР | Андрић Иво Др | АНДРИЋ ИВО ДР., кљижевник, песник и приповедач, чпновнпк Миннстарства | |
68 | АНДРИЋ НИКОЛА ДР | Андрић Никола Др | АНДРИЋ НИКОЛА ДР., лптерарни нсторпк, филолог, драматург и управник казалишта (5/12 1867, Вуковар). Гимназију је свршио у Осеку, славистику и романистику учио је у Бечу п у Парнзу, а докто- | |
69 | АНДРОНИК I КОМНИН | Андроник I Комнин | АНДРОНИК I КОМНИН, брат од стрица Шсака) Манојлу I Комнину. А. ,је био даровит, високо образован, речит, диван | |
70 | АНДРОНИК II ПАЛЕОЛОГ | Андроник Ii Палеолог | АНДРОНИК II ПАЛЕОЛОГ (Андронпк | |
70 | АНДРОНИК IV ПАЛЕОЛОГ | Андроник Iv Палеолог | АНДРОНИК IV ПАЛЕОЛОГ, син Јостарнји), син п наследник Мпхаила VIII Палеолога у Византији (1282—132S) бно ј вана V Палеолога. Управљао је Впзаншје таст српског краља Милутнна, по кћери ! јом за време очевих путовања у Угарску | |
71 | АНЂЕЛИ | Анђели | Исак II, Алексије II и IV | АНЂЕЛИ. l. В и з а н т и с к и А. Царска династија у Цариграду (1185—1204). В. Исак II, Алексије II и IV. |
71 | АНЂЕЛИНОВИЋ ДАНКО ДР | Анђелиновић Данко Др | АНЂЕЛИНОВИЋ ДАНКО ДР песннк и адвокат (13/4 1891, Макарска, Далмација). | |
71 | АНЂЕЛИЋ БРАЋА | Анђелић Браћа | АНЂЕЛИЋ БРАЋА, добротворп народне просвете. 1. Герман; митрополпт карловачки и патријарх српски (10/8 1822 , | |
71 | АНЂЕЛИЋ ГЛИГОРИЈЕ | Анђелић Глигорије | АНЂЕЛИЋ ГЛИГОРИЈЕ, учитељ »словенске школе« у Карловцима и издавач. А. је 1785 нздао у Бечу састав Алексија | |
71 | АНЂЕЛИЋ ЖИВКО | Анђелић Живко | АНЂЕЛИЋ ЖИВКО (20/9 1850, Београд — 26/8 1899, Београд). По свршеној | |
71 | АНЂЕЛИЋ ИВАН КАРЛО (de Angelis) | Анђелић Иван Карло (de Angelis) | АНЂЕЛИЋ ИВАН КАРЛО (de Angelis), пригодгш латински песник, секретар дубровачког надбнскупа (1690 — 17/8 1750). | |
71 | АНЂЕЛКОВИЋ К | Анђелковић К | АНЂЕЛКОВИЋ К. ИЛИЈА-СТРУЖАНИН, издавач књига у Београду од 1861 до 1866. | |
72 | АНЕНСИОНА КРИЗА | Аненсиона Криза | АНЕНСИОНА КРИЗА. У лето 1908 изу Војну Академију 1/9 1887, у чин пешабио је у Турској покрет против дотадашдиског потпоручника унапређен је 15/9 њег режнма султана Абдул Хампда, н на | |
72 | АНЂЕО | Анђео | АНЂЕО. Преставу о А.добило је хривладама. У Србијп, којој је анексија шћанство из јудаизма и персизма. Тај | |
72 | АНЕ | Ане | АНЕ, срнске | |
72 | АНЕНСИЈА | Аненсија | АНЕНСИЈА. Прогласом цара и краља Балканским проблемом заинтересовало | |
73 | АНЕМИЈЕ | Анемије | АНЕМИЈЕ, владика у Снрмијуму (да- | |
73 | АНЗИЛ | Анзил | Принциљев Хеверт | АНЗИЛ, архитекта. В. Принциљев Хеверт. |
73 | АНИКИТА | Аникита | АНИКИТА, српски монах и руски хагиограф из прве половине 16 века. Позван од братства руског соловецког манастира | |
73 | АНСБЕРТ | Ансберт | Псеудо-Аисберт | АНСБЕРТ. В. Псеудо-Аисберт. |
73 | АНТЕРИЈА | Антерија | АНТЕРИЈА, врста дугачког капута до чланака. Од куповне је материје, разно | |
73 | АНТИ | Анти | АНТИ. Латински и византнски писци 6 века помиљу Оловене и А. заједно, као | |
73 | АНТИАЛКОХОЛИЗАМ | Антиалкохолизам | АНТИАЛКОХОЛИЗАМ. B. Алкохолизам. | |
73 | АНТИМ | Антим | АНТИМ, митрополит београдски (1827 до 1831). Рођен је на острву Андросу, а | |
73 | АНТИМИНС | Антиминс | АНТИМИНС је четвороугласто цлатно или свила (обично 50—60 сантнметра са | |
74 | АНТИМОНСКИ РУДНИЦИ | Антимонски Рудници | АНТИМОНСКИ РУДНИЦИ. Антимонске руде (антимонпт) појављују се у нешто | |
74 | АНТИЂ ДИМИТРИЈЕ ДР | Антиђ Димитрије Др | АНТИЂ ДИМИТРИЈЕ ДР„ ванредни професор Университета у Београду (6/10 | |
74 | ВАЦЛАВ | Вацлав | ВАЦЛАВ, | |
74 | АНТОНИЈЕ | Антоније | АНТОНИЈЕ, пећски патријарх (1574 до | |
74 | АНТОНИЈЕВИЂ | Антонијевиђ | АНТОНИЈЕВИЂ | |
74 | ЈОВАН | Јован | ЈОВАН, | |
75 | АНТОНИЋ ВАСИЛИЈЕ | Антонић Василије | АНТОНИЋ ВАСИЛИЈЕ, ђенералштабнп пуковник, министар Иностраннх Дела у | |
75 | АНТОНОВИЋ ИСАИЈА | Антоновић Исаија | АНТОНОВИЋ ИСАИЈА, архиепископ и митрополит карловачки (1697, Вудим, | |
75 | АНТРОПОГЕОГРАФИЈА | Антропогеографија | АНТРОПОГЕОГРАФИЈА. Код нас се, у научном смислу, А. први почео бавити | |
76 | АНТУЛА НИКОЛА | Антула Никола | АНТУЛА НИКОЛА, књижевник и криобухвата миграцпје из областп између тпчар (1884, Београд, погинуо 7/11 1916, | |
77 | АНТУНОВИЋ ИВАН | Антуновић Иван | АНТУНОВИЋ ИВАН, буњевачки родољуб И ПИСац (19/6 1815 "— 13/1 1888). Средљу пгколу учио је у Калоли, Суботици, Печују z Сегедину, а богословију у | |
77 | АНЧИЋ ИВАН | Анчић Иван | АНЧИЋ ИВАН, босански фраљевац, | |
77 | АПАТИН | Апатин | АПАТИН, среско место у Бачкој, на Дунаву. Има 13.136 становника (1910), од | |
77 | АПЕЛ ИВАН (Appel) | Апел Иван (Appel) | АПЕЛ ИВАН (Appel), барон, ђенерал кавалерије аустро-угарсже војске и шеф | |
77 | АПЕНДИНИ УРБАН | Апендини Урбан | АПЕНДИНИ УРБАН, пригодни латински песник и говорник (18/3 1771, ПоиринПијемонт — 7/12 1834, Задар). Брат Франа Марије. А. је био пијарист, пнспектор | |
77 | АПЕНДИНИ ФРАНО МАРИЈА | Апендини Франо Марија | АПЕНДИНИ ФРАНО МАРИЈА (Appen- | |
77 | АПИЈАН | Апијан | АПИЈАН, старо-грчкп писац око средпне 2 века по Хр. Напнсао је једну псто- | |
78 | АПИС | Апис | Димитријевић Драгутин. Еванђеље Ннкодимово, Дела апостолска | АПИС. В. Димитријевић Драгутин. Еванђеље Ннкодимово, Дела апостолска, |
78 | АПИХ ЈОСИП | Апих Јосип | АПИХ ЈОСИП, историчар (16/3 1853, онда чувене и радо чнтане визије, као ВнЖ.апуже, Горењска — 19/1 1911, Целовац). | |
78 | АПОЛОДОР | Аполодор | АПОЛОДОР, чувен грчки архитекта. Жидела А. су: 0 Жиги Херберштајну (Летовео је у 2 веку, у доба ца.ра Тра.јана и пис Оловеначке Матице 1885), Жпдовство | |
78 | АПОСТОЛGKA ГРЧКО-КАТОЛИЧКА АДЉубљана 1888; ово главно дело А | Апостолgka Грчко-католичка Адљубљана 1888; ово главно дело А | АПОСТОЛGKA ГРЧКО-КАТОЛИЧКА АДЉубљана 1888; ово главно дело А. изашло | |
78 | МИНИСТРАТУРА У БОСНИ | Министратура У Босни | [[Народна енциклопедија/Крижеје у облику појединнх расправа п на невачка администратура. мачком језику У Oesterreichisches JahrАПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОbuch, Wien, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар|Крижеје у облику појединнх расправа п на невачка администратура. мачком језику У Oesterreichisches JahrАПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОbuch, Wien, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар]] | МИНИСТРАТУРА У БОСНИ. В. Крижеје у облику појединнх расправа п на невачка администратура. мачком језику У Oesterreichisches JahrАПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОbuch, Wien, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар |
78 | АПОТЕКАРИ | Апотекари | АПОТЕКАРИ. В. у додатку. (Летопис Слов. Матице, 1894, 95), Die | |
78 | АПОТЕКЕ | Апотеке | АПОТЕКЕ. В. у додатку. theresianisch-josefinische Schulreform m | |
78 | АПСИРТОС (Apsyrtos) | Апсиртос (Apsyrtos) | АПСИРТОС (Apsyrtos). У грчко-римско учна сновза људске шоле (пздање Слов. | |
78 | АПОКРИФИ | Апокрифи | АПОКРИФИ су списи о догађајима н добпт, осим виноградарске. Каменита тла | |
79 | АПСОРОС (Apsoros) | Апсорос (Apsoros) | АПСОРОС (Apsoros). Име острва Осера и вароши на љему у грчко-рпмско доба. | |
79 | АПСТИНЕНЦИЈА | Апстиненција | Алкохолизам | АПСТИНЕНЦИЈА. В. Алкохолизам. |
79 | АПФЕЛБЕК ВИКТОР (Apfelbeck) | Апфелбек Виктор (Apfelbeck) | АПФЕЛБЕК ВИКТОР (Apfelbeck), владин саветннк и чувар за авертебрата у сарајевском Музеју, ентомолог (колеоптеролог). 1859 у Бену је студирао шумарство и био је, пре постављаља при земаљском Музеју за Босну и Херцеговину у | |
79 | АРАД | Арад | АРАД, варош у Румунији, на десној | |
79 | АРАДСКИ СРПСКИ ПРОТОПРЕСВИТЕРАТ | Арадски Српски Протопресвитерат | АРАДСКИ СРПСКИ ПРОТОПРЕСВИТЕРАТ налази се од 1918 под румунском | |
79 | АРАДСКА СРПСКА ЕПИСКОПИЈА | Арадска Српска Епископија | АРАДСКА СРПСКА ЕПИСКОПИЈА. На | |
79 | АРАЛИЦА | Аралица | АРАЛИЦА | |
79 | СТОЈАН | Стојан | СТОЈАН, сликар (24/12 | |
80 | АРАМБАШИЂ ДРАГОМИР | Арамбашиђ Драгомир | АРАМБАШИЂ ДРАГОМИР, вајар (12/4 | |
80 | АРАМОН | Арамон | АРАМОН, врста винове лозе, увезена из јужне Француске. У нас је ретко где | |
80 | АРАНЂЕЛОВАЦ | Аранђеловац | АРАНЂЕЛОВАЦ, варошица у Србији (Шумадиска Област), на рецн Кубршници, | |
80 | АРАНЂЕЛОВИЋ ДРАГОЉУБ ДР | Аранђеловић Драгољуб Др | АРАНЂЕЛОВИЋ ДРАГОЉУБ ДР., професор Университета у Београду (21/10 1873, Параћин). Гимназију п правне науке свршио је у Београду. После свршених наука | |
80 | АРАНЂЕЛОВИЋ РАДОМИР | Аранђеловић Радомир | АРАНЂЕЛОВИЋ РАДОМИР, пешадиски потпуковник (26/6 1874, Паланка Смедеревска, погннуо 9/7 1913, Мали Говедарник). Гимназију је свршио у Ужицу | |
80 | АРАУЗОНА (Arauzona) | Араузона (Arauzona) | АРАУЗОНА (Arauzona). У римско доба варош у приморју, код Шибеника. А. помињу многп стари извори, као Птолемеј, | |
80 | АРАПСКИ | Арапски | АРАПСКИ | |
80 | КОЊ | Коњ | КОЊ | |
80 | АРАЧИЂ ВУКОМАН | Арачиђ Вукоман | АРАЧИЂ ВУКОМАН, ђенерал (10/5 1850, | |
81 | АРБАНАСИ ( | Арбанаси ( | АРБАНАСИ (талијански Albanesi илп рату 1885 шеф штаба активне Дринске | |
81 | АРБЕ | Арбе | Раб. Ђенералшгабна Олужба мирног доба 1914 | АРБЕ. В. Раб. Ђенералшгабна Олужба мирног доба 1914 |
81 | »АРБОР« ЈУГОСЛАВЕНСНО Д | »арбор« Југославенсно Д | »АРБОР« ЈУГОСЛАВЕНСНО Д. Д. ЗА (нештампано). | |
81 | ИНДУСТРИЈУ ДРВА | Индустрију Дрва | ИНДУСТРИЈУ ДРВА, Загреб. Основано је А.РБА (Arba). У римско доба име острва | |
81 | АРБАНАСИ | Арбанаси | АРБАНАСИ. А. живе у југозападном делу Балканског Полуострва, јужно од | |
81 | АРДЕНСКИ КОЊ | Арденски Коњ | АРДЕНСКИ КОЊ импортиран је нароПроклетија и западно од Црног Дрима (у чито у северне делове Хрватске за чиграницама данашше Арбаннје). Потомцп | |
81 | АРДИЕЈИ (Ardiaei или Vardiaei) | Ардиеји (Ardiaei или Vardiaei) | АРДИЕЈИ (Ardiaei или Vardiaei), илирУ нашој држави А. су насељени погласко племе на Неретвп, према Хвару. У вито на простору ограниченом линијом, | |
81 | АРЕН ШАРЛ (Charles Arene) | Арен Шарл (Charles Arene) | АРЕН ШАРЛ (Charles Arene), профенападали и пљачкали српски жнваљ. Ово сор француског језика у Војној Акадеје био повод те су се исељавања продужила, српско становништво је бежало | мијн, онда Артилериској Школи, и на | |
82 | АРЕТОФИЛУС ШИМУН | Аретофилус Шимун | АРЕТОФИЛУС ШИМУН, Трогиранин. Штампао је у Млецнма 1527 Рег Augustinum de Biondis и уџбеник: Regulae | |
82 | АРИЉЕ | Ариље | АРИЉЕ, варошица у Орбији (Ужпчка Област). Има испод 5.000 становника. А. | |
82 | АРИЉСКА ЕПИСКОПИ ЈА | Ариљска Епископи Ја | Моравичка Епископија | АРИЉСКА ЕПИСКОПИ ЈА. В. Моравичка Епископија. |
82 | АРКИВ ЗА ПОВЈЕСНИЦУ ЈУГОСЛАВЕНСКУ | Аркив За Повјесницу Југославенску | АРКИВ ЗА ПОВЈЕСНИЦУ ЈУГОСЛАВЕНСКУ, историскн ,је часоппс, који је | |
82 | АРКО ВЛАДИМИР | Арко Владимир | АРКО ВЛАДИМИР, велпки нндустријалац (16/9 1888, Загреб). Студирао је трговачку академију н хемију. Као двадесетогодишњи младпћ предузео је водство очеве фпрме, основане још 1867, а 1914 | |
82 | АРМЕНОПУЛО КОНСТАНТИН | Арменопуло Константин | АРМЕНОПУЛО КОНСТАНТИН, номофилакс и судија у Солуну (око 1320, Цариград — око 1380). Саставио је око 1345 ручну књпгу закона названу Шестокњнжје, јер пма 6 књига. Ово је последња | |
82 | АРНАУТИ | Арнаути | Арбанаси | АРНАУТИ. В. Арбанаси. |
82 | АРНАУТОВИЋ ШЕРИФ | Арнаутовић Шериф | АРНАУТОВИЋ ШЕРИФ, бивши вакуфски директор (14/9 1874, Мостар). По свршетку основне школе А. је ступпо у општинску службу у Мостару. 1899 придружио се Џабићевом покрету за верскопросветну аутономију. Кад су аустриеке | |
82 | АРНО | Арно | АРНО, бискуп (од 785) п први архибпскуп (од 798 до 822) салцбуршкп. А. је 791 пратио Карла Великог на војиом походу лротнв Авара, а 796 у нстом послу | |
83 | АРНОВЉЕВИЋ ИВАН ДР | Арновљевић Иван Др | АРНОВЉЕВИЋ ИВАН ДР., професор Университета у Београду (7/3 1869, Велика Кпкинда). Гимназију је свршио у | |
83 | АРНОЛД ЂУРО ДР | Арнолд Ђуро Др | АРНОЛД ЂУРО ДР., несннк и научник | |
83 | АРНОЛДУС ДЕ БРУК | Арнолдус Де Брук | АРНОЛДУС ДЕ БРУК (de Bruch, de Prugch, de Ponte), композитор (око 1480, | |
83 | АРОМУНИ | Аромуни | АРОМУНИ | |
83 | АРСЕН КАРАЂОРЂЕВИЋ КНЕЗ | Арсен Карађорђевић Кнез | АРСЕН КАРАЂОРЂЕВИЋ КНЕЗ, дивизиски ђенерал (4/4 1859, Темишвар). Овршио је лицеј у Паризу и Константнновско училиште у Петрограду. Отупио Је у француску војску 1881; 1887 постао је коњички | |
83 | АНТУН | Антун | АНТУН, | |
84 | АРСЕНОВИЋ НОНСТАНТИН | Арсеновић Нонстантин | АРСЕНОВИЋ НОНСТАНТИН, сликардилетант, уметнички мецена, православни прота у Панчеву (1783, Панчево — 1868, | |
84 | АРСЕНИЈЕ II | Арсеније Ii | АРСЕНИЈЕ II, патријарх српски. Надоста далеко. Његов аутопортрет, портрет лазио се на престолу у доба пада Смедепатријарха Рајачића у панчевачкој праворева п целе Србије под турску власт 1459. | |
84 | АРСЕНИЈЕ III | Арсеније Iii | Црнојевић Арсеније. Данпловог ученика. Колико га је Данил | АРСЕНИЈЕ III. В. Црнојевић Арсеније. Данпловог ученика. Колико га је Данил |
84 | АРСЕНИЈЕ IV | Арсеније Iv | [[Народна енциклопедија/Јовановић Арсеније. за. модел велике иконе Св. Саве у владпчанском столу у Јарковачкој цркви упоАРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ|Јовановић Арсеније. за. модел велике иконе Св. Саве у владпчанском столу у Јарковачкој цркви упоАРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ]] | АРСЕНИЈЕ IV. В. Јовановић Арсеније. за. модел велике иконе Св. Саве у владпчанском столу у Јарковачкој цркви упоАРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ) |
84 | АРСЕНСКЕ ВОДЕ | Арсенске Воде | Минералне воде. из своје струке. Бавио се журналистнком | АРСЕНСКЕ ВОДЕ. В. Минералне воде. из своје струке. Бавио се журналистнком, |
84 | АРСЕНСКИ РУДНИЦИ | Арсенски Рудници | АРСЕНСКИ РУДНИЦИ. Арсенске руде грађе, коју је поклонио Српској Краљевнису јако раширене у нашој држави. Поској Академији. | |
84 | АРСЕНИЈЕВИЋ ЛАЗАР | Арсенијевић Лазар | АРСЕНИЈЕВИЋ ЛАЗАР, БАТА-ЛАКА да бп се исплатила њихова експлоатација. | |
84 | АРСИЋ ЕВСТАХИЈА | Арсић Евстахија | АРСИЋ ЕВСТАХИЈА, супруга Саве Артенденцијом, ипак имају велпку истосића (— 1824), грађанина арадског и дориску вредност. У љима је штампано и бротвора српске п румунске просвете. За | |
85 | АРТА | Арта | АРТА, стеновито острвде на Јадранском Мору, заладно од Вранског Језера, источно | |
85 | АРТЕСКИ БУНАРИ | Артески Бунари | АРТЕСКИ БУНАРИ. У равницама дуж Саве, Дунава, Тисе, Мораве и љихових | |
85 | АРТИЛЕРИСКА ШКОЛА | Артилериска Школа | Војна Ака | АРТИЛЕРИСКА ШКОЛА. В. Војна Ака- |
85 | АРТИЛУК (италијански altiluccho) | Артилук (италијански altiluccho) | АРТИЛУК (италијански altiluccho), дубровачки сребрн новац у вредности три динара. Кован је, с прекидима, од 1627 | |
85 | АРТИЧОКА | Артичока | АРТИЧОКА (Супага Scolymus, Artischocke). А. наличи на велики чичак, гаји се ради главице цветова, које се употребљавају за јело. Успева у топлијим крНјевима на врло плодним, маснпм тлима, | |
85 | АРХАНГЕЛСКИ А | Архангелски А | АРХАНГЕЛСКИ А. С., професор руске | |
85 | АРХАНЂЕЛ | Арханђел | АРХАНЂЕЛ | |
85 | СВ | Св | СВ. | |
85 | КУЧЕВАЧКИ | Кучевачки | КУЧЕВАЧКИ, мана- | |
85 | АРХАНЂЕЛ СВ | Арханђел Св | АРХАНЂЕЛ СВ. ПРИЛЕПСКИ, манастир у Јужној Србији, код Прилепа (Бптољска Област). Задужбина је краља Марка (1371—1394), испод његова града | |
85 | АРХАНЂЕЛ СВ | Арханђел Св | АРХАНЂЕЛ СВ. ШТИПСКИ, црква у Јужној Србији, у граду Штппу, средишту | |
86 | АРХЕОЛОГИЈА | Археологија | Преисторија | АРХЕОЛОГИЈА. В. Преисторија. |
86 | АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СТАРИНУ | Архив За Арбанаску Старину | АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СТАРИНУ, | |
86 | ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ | Језик И Етнологију | ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ, покренуо је, нз- | |
86 | АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ | Архив За Правне И Друштвене | АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ чак као канцеларнске регистратуре, али А. | |
86 | НАУКЕ | Науке | НАУКЕ, стручан часопис. Орган је правизашлих из правннх послова п у органног факултета Университета београдског. ској целини сачуваних већжх збирака у | |
86 | АРХИВ ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГИЈУ | Архив За Словенску Филологију | АРХИВ ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГИЈУ 15 века. У 16 веку је добила збирка архи(Archiv fiir slavische Philologie), уређпвао | |
86 | АРХИВИ | Архиви | АРХИВИ. 1 . У В о ј в о д и н и . А. у ј налазе се у овом А. архивалије најразлиВојводинп има: жупаниских, епархиских, читијег постанка (државне, црквене, опградскпх, општинских, црквених и пороштинске, прпватне н т. д.), тако да је овај | |
92 | АРХИВСКО ПИТАЊЕ | Архивско Питање | АРХИВСКО ПИТАЊЕ. У Оен-Жерменском Уговору (чл. 93, 191—3 и у допунама чл. 299 и 250) била су одређена изт весна начела, по којима се имала извести | |
92 | АРХИЂАКОНИ | Архиђакони | АРХИЂАКОНИ се помпњу већ у 4 веку код Теодорета (Historia eccles. 1. 26) као | |
92 | АРХИЕПИСКОПСКО-МИТРОПОЛИТСКОПАТРИЈАРАШКА БИБЛИОТЕКА У GPEMСКИМ КАРЛОВЦИМА | Архиепископско-митрополитскопатријарашка Библиотека У Gpemским Карловцима | АРХИЕПИСКОПСКО-МИТРОПОЛИТСКОПАТРИЈАРАШКА БИБЛИОТЕКА У GPEMСКИМ КАРЛОВЦИМА, једна је од наших | |
93 | АРХИЉЕВИЦА | Архиљевица | АРХИЉЕВИЦА, место у близини Пре- | |
93 | АРХИЉЕВИЦА | Архиљевица | Карпина, манастир Ваведења Св. Богородице | АРХИЉЕВИЦА. В. Карпина, манастир Ваведења Св. Богородице. |
93 | АРХИМАНДРИТ | Архимандрит | АРХИМАНДРИТ, првобитно значп старешину над неколико манастира. У византиској цркви име је познато од 5 века. — Први помен у старој српској цркви је | |
93 | АРХИМАНДРИТ ВЕЛИКИ | Архимандрит Велики | АРХИМАНДРИТ ВЕЛИКИ, име старешине манастира Студенице. Старешине осталнх »царскнх манастира« називане су | |
93 | АРХИРОМАНИ | Архиромани | Бурнум | АРХИРОМАНИ. В. Бурнум. |
93 | АРХИТЕКТУРА | Архитектура | Уметност | АРХИТЕКТУРА. В. Уметност. |
93 | АРХИТЕКТУРА | Архитектура | АРХИТЕКТУРА | |
93 | СЕЉАЧКА | Сељачка | СЕЉАЧКА. | |
93 | АРХИТЕКТУРА У КРАЉЕВИНИ СХС | Архитектура У Краљевини Схс | АРХИТЕКТУРА У КРАЉЕВИНИ СХС У НОВОМ ВЕКУ. Општи је карактер архп- | |
95 | АРШИНОВ ПАВЛЕ | Аршинов Павле | АРШИНОВ ПАВЛЕ (10/12 1855, Велики Бечкерек). Из ратарске је породице. | |
95 | АСАНИ | Асани | АСАНИ. После смртн цара Манојла (1180) настао је општи покрет непријатеља Византије, Нормана, Срба п Мађара. | |
96 | АСЕМАНИ | Асемани | АСЕМАНИ | |
96 | АСЕНТАЦИЈА | Асентација | Регрутовање | АСЕНТАЦИЈА. В. Регрутовање. |
96 | АСЕРИЈА (Asseria) | Асерија (Asseria) | Подграђе | АСЕРИЈА (Asseria). В. Подграђе. |
96 | АСКИЈЕ | Аскије | АСКИЈЕ, женскн накит за главу, од сребрнастих ђинђува мрежасто нанизаних. | |
96 | АСПАЛАТОС | Аспалатос | Спалато | АСПАЛАТОС. В. Спалато. |
96 | АСПРА | Аспра | АСПРА (од грчкбг aspros, бео) је пме н а истоку за разан европскн и оријенталски сребрн новац, првобитно, у 13 веку, | |
96 | АСТИБОС (Astibos) | Астибос (Astibos) | АСТИБОС (Astibos). У грчко-римско доба име данашњег Штипа н вероватно | |
96 | АСТРАКАНКА | Астраканка | АСТРАКАНКА, врста јабука, раширена у северозападном делу државе. Увезена | |
96 | АСТУРЛИЈА | Астурлија | АСТУРЛИЈА, вео, ко.јп млада при венчању носи. Носи се у Беранима. Н . 3. | |
96 | АСУРЏИЈА (асураш) је занатлнја | Асурџија (асураш) је занатлнја | АСУРЏИЈА (асураш) је занатлнја, којн пзрађује асуре (плетене ствари) из рогозе | |
96 | АСФАЛТНИ РУДНИЦИ | Асфалтни Рудници | АСФАЛТНИ РУДНИЦИ. Асфалт се налази највише у кречњацима и доломитима личкога, далматинског и херцеговачкога крша (карста). У Далмацији су га почели вадити у 18 веку кад је млетачка република (1750) допустила неким | |
97 | АТАНАСИЈЕ СВ | Атанасије Св | АТАНАСИЈЕ СВ. ПРИЛЕПСКИ, црква у Јужној Србији код Прилепа, у Битољској Области. Црква је подигнута за | |
97 | АТАН АЦКОВИЋ | Атан Ацковић | АТАН АЦКОВИЋ | |
97 | БОГОБОЈ | Богобој | БОГОБОЈ (крштено | |
97 | АТАНАЦКОВИЋ | Атанацковић | АТАНАЦКОВИЋ | |
97 | ЈОВАН | Јован | ЈОВАН, | |
97 | АТАНАЦКОВИЋ ПЛАТОН | Атанацковић Платон | АТАНАЦКОВИЋ ПЛАТОН, епископ бачки, писац, политички радник п велики добротвор народне просвете (10/7 1788, | |
98 | АТЕНТАТОРИ | Атентатори | Принцип, Чубриловић, Чабриновић, Жерајић, Јукић, Илић Данило, Јовановић Мих | АТЕНТАТОРИ. В. Принцип, Чубриловић, Чабриновић, Жерајић, Јукић, Илић Данило, Јовановић Мих. |
98 | АТЛАГИЋ-КУЛА | Атлагић-кула | АТЛАГИЋ-КУЛА | |
98 | АТЛАНТСКА ПЛОВИДБА ИВО РАЧИЋ | Атлантска Пловидба Иво Рачић | АТЛАНТСКА ПЛОВИДБА ИВО РАЧИЋ А. Д., Сплнт. Основано 1922. Главница | |
98 | АТОС | Атос | Св. Гора | АТОС. В. Св. Гора. |
98 | АТРАНС (Atrans) | Атранс (Atrans) | АТРАНС (Atrans). У римско доба место на путу Љубљана—Цеље, данас ТројанаЧ- Ту је била римска даринарница. | |
98 | АУБА | Ауба | Авба | АУБА, В. Авба. |
98 | АУГУСТИНОВЦИ | Аугустиновци | АУГУСТИНОВЦИ су се прозвали по правилима, што су их онслуживали. Али | |
98 | АУДОЛЕОН (Audoleon) | Аудолеон (Audoleon) | АУДОЛЕОН (Audoleon), краљ Пеонаца. који су живелн у данашњој Јужној Србијн (око Велеса, Прилепа и Битоља). А. | |
98 | АУЕР РОБЕРТ | Ауер Роберт | АУЕР РОБЕРТ, слнкар (27/10 1873 , За- | |
98 | АУЕРБАХ | Ауербах | Оербак | АУЕРБАХ. В. Оербак. |
98 | АУЕРСПЕРГ АНТОН (Anastasius Griin) | Ауерсперг Антон (Anastasius Griin) | АУЕРСПЕРГ АНТОН (Anastasius Griin), немачки песнпк п политичар (ll/4 1806 | |
99 | АУРЕЛИЈАН | Аурелијан | АУРЕЛИЈАН, римскн цар (270—275 по Хр.). Рођен је у нашој земљи, али се не | |
99 | АУСТРИСКА ПОШТА У СРБИЈИ | Аустриска Пошта У Србији | АУСТРИСКА ПОШТА У СРБИЈИ, Турска је, док је владала Србпјом, била дужна, на основу капитулација, да на | |
99 | АУСТРИСКО-СРПСКА ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА | Аустриско-српска Тајна Конвенција | АУСТРИСКО-СРПСКА ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА. Кнез Милан Обреновпћ, огорчен | |
100 | АУТАРИАТЕ (A utariatae) | Аутариате (A utariatae) | АУТАРИАТЕ (A utariatae), илирско племе. Отановало је од горње Неретве на исток. Можда име реке Таре стојн у вези | |
100 | АУТОБИОГРАФИЈЕ И МЕМОАРИ | Аутобиографије И Мемоари | АУТОБИОГРАФИЈЕ И МЕМОАРИ. 1. О л о в е н а ч к и . Први покушаЈ словеначке | |
102 | АУТОМОБИЛСКЕГАРАЖЕ МИНИСТАРСТВА ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА | Аутомобилскегараже Министарства Пошта И Телеграфа | АУТОМОБИЛСКЕГАРАЖЕ МИНИСТАРСТВА ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА. За ауто- | |
103 | АУТОМОБИЛСКИ | Аутомобилски | АУТОМОБИЛСКИ | |
103 | ПОШТАНСКО-ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ | Поштанско-путнички Саобраћај | ПОШТАНСКО-ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ. На територији наше | |
104 | АУТОМОБИЛСКИ САОБРАЋАЈ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА | Аутомобилски Саобраћај Министарства Саобраћаја | АУТОМОБИЛСКИ САОБРАЋАЈ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА. Управа ауто- | |
104 | АУТОНОМИЈА МУСЛИМАНА У БОСНИ | Аутономија Муслимана У Босни | АУТОНОМИЈА МУСЛИМАНА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Покрет за верско-про- | |
105 | АУТОНОМИЈА | Аутономија | АУТОНОМИЈА | |
105 | СР | Ср | СР&А | |
105 | УГАРСКОЈ | Угарској | УГАРСКОЈ | |
105 | АУТОНОМНА БОРБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ | Аутономна Борба У Босни И Херцеговини | АУТОНОМНА БОРБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Да би са што више успеха | |
106 | АФИЈОН | Афијон | Мак | АФИЈОН, В. Мак. |
106 | АХАВЦИ | Ахавци | Оавремени српеки књижевнп језик | АХАВЦИ, В. Оавремени српеки књижевнп језик. |
106 | АХМЕД ПАША ХЕРЦЕГОВИЂ | Ахмед Паша Херцеговиђ | АХМЕД ПАША ХЕРЦЕГОВИЂ (1456 до 1518) најмлађи је син Хердега Отепана, и | |
106 | АЏИЋ СРЕТЕН | Аџић Сретен | АЏИЋ СРЕТЕН, професор и педагог (15/10 1856, Оугубина, Левач). Основну | |
106 | АЏИЂ СТЕФАН (Agyich) | Аџиђ Стефан (Agyich) | АЏИЂ СТЕФАН (Agyich), каноник у Печују п пригодгш латпнскп песннк (1730, | |
107 | АШАЊКА | Ашањка | АШАЊКА, женска капа у рудничкој Стритаревом Звону, његов епски таленахнји. Налик на оврљину. Изобича.јена је. |